Taj lepi deo sveta, daleko od centra Evrope nikada nije bio toliko poznat po fudbalu, koliko po lepim ženama i plažama. Sve najbolje od arapske, afričke i evropske krvi se tu pomešalo, i dalo jedan prelep kolorit već fantastičnom pejzažu.

E, sredinom 90-ih na dve godine, cela Evropa je pričala o Tenerifama i fudbalu. Ali da počenmo od samog starta. Sve se to desilo kada je jedan Nemac odlučio da ode na odmor i da sebi oduška od fudbala na visokom nivou. Ili je bar tako mislio.

Jup Hajnkes je imao vrlo naporno i razočaravajuće iskustvo u Frankfurtu koje je počelo kada je 1994. preuzeo Ajntarht, sa kojim je imao velike ambicije, jer su u to vreme Orlovi imali strašan tim koji je važio za jednu narastajuću snagu u Nemačkoj. Sama imena Entoni Jebeo, Andreasa Kepkea, Mauricija Gaudina i Džej Džej Okoče su bila zalog za neku svetlu budućnost ovog tima, ali je sve krenulo po zlu. Svi sem golmana Kepkea su imali probleme sa glavom, neki zato što su, eto crnci, a neki kao Gaudino jer im je odbijen transfer u to vreme takođe jaki Kajzerslautern. Sada njih trojica su često znali da odbijaju autoritet Hajnkesa, i da oprave sranja, kao npr. odbijanje da igraju utakmice pripremne ili takmičarske, zbog navodnih povreda ili jednostavno nisu hteli da treniraju. Sve ovo je dovelo do sloma saradnje kluba i trenera, koji nije želeo ni da uzme otpremninu kada se sve završilo. Tipa ono, ma jebite se sa parama, samo da odem iz ove ludare.

E sada tu je upalo Tenerife, nikome nije jasno kako i zašto i odakle su se oni pojavili, ali šta je bitno, je da je Nemac odlučio da ode na ostrvce u Atlantiku i odradi dve sezone koje ima, verovatno misleći da će tamo da se malo odmori od pritisaka, i okrepi posećujući plaže. P.S. kada je već dogovorio sa Tenerifama ugovor, Barselona, velika i jaka u to vreme je želela da Krojfov „Tim Snova“ nasledi Hajnkes, ali je on odbio tu ponudu, jer je već dao REČ malom klubu. U tom momentu, on nije ništa potpisao, ali ipak za Švabu, pravog, ne ove sad miksovane i imigrantske, obećanje i reč su jači od papira.

I šta se dešava dalje. To malo Tenerife kreće da trsi sve. U sledeće dve sezone oni su bili ljubimci celog kontinenta i neutralnih ljubitelja fudbala u Španiji. Sezona 95-96 se završava na 5. mestu ispred jednog Reala iz Madrida, Sosijedada, Deportiva itd, ali uz utakmice koje su bile najatraktivnije u celom šampionatu. Godinu dana posle toga, polufinale Kupa UEFA i demoliranje velikana na domaćoj sceni i nestvarne scene na stadionu Heliodoro Rodríguez López.

Pa koga je to imao Hajnkes u svojim redovima. Kada je stigao, u prvoj sezoni je doveo samo dvojicu veznjaka. Pavela Hapala iz Bajera iz Leverkuzena i jednog štrklju iz Ovijeda pod imenom Slaviša Jokanović. Imao je iodlične starosedeoce da budemo iskreni, ali do tada neafirmisane i ne dovoljno poznate. Argentinski dvojac na golu Marselo Ojeda i Hoze Maria Buljubašić, ispred njih Agilera koji bio dugo vedeta Atletiko Madrida, Felipe, veliki Huanele i legendarni Huan Antonio Pici, koji je bio jedan od boljih napadača to doba. Svi oni su doprineli tome da Tenerife igra najlepši fudbal u La Ligi, i da na 42 utakmice te godine, padne 123 gola. Po tom parametru su bili treći u šampionatu iza Valensije i Real Madrida.

Pre te sezone niko ih nije video, ne među prvih 5 nego među prvih 15. Ali, ipak…

Sledeće sezone ih napušta Pici koji je bio najbolji strelac godinu ranije u Primeri, sa 31 pogotkom ispred Mijatovića koji je za Valensiju postigao 28. Šta je zanimljivo ovde, ili što bi neki novinari kazali trivija. Vidite Piciju je ovo bio drugi put da igra na Tenerifama (94-96), jer je ovde proveo dve godine od 91. do 93. Između toga je nastupao baš za tu Valensiju. Sve skupa na 141 utakmici u ovom klubu je pogodio 76 puta, i definitivno je možda i najomiljeniji i najveći igrač za sve navijače ostrvljana.

E sad ova sezone je vrlo verovatno i najbolja u istoriji ovog malenog kolektiva. Te godine su stigli do polufinala Kupa UEFA, gde su se lavovski borili protiv Šalkea i sudija, i nisu izgubili od prva dva tima na tabeli, Realom i Barsom. Čak su Blaugranu demolirali na Rodrigez Lopezu sa 4:0. Ipak završili su kao 9. i nisu uspeli da izbore još jednu evro avanturu, jer ipak su dva fronta za njih bila prevelika akcija.

Ali…Put u Evropi im je izgledao impresivno. Svi su navijali za njih i klicali im. Prvo su eliminisali Makabi Tel Aviv sa 4:3 ukupnim rezultatom, pa su Lacija izbacili sa 5:4, posle minimalnog poraza u Rimu u prvoj tekmi. Pa onda još jedan šok. 0:0 sa Fejenordom kući i demoliranje velikana na De Kajpu, sa 2:4. Fantatični Huanele je obeležio ove dve pobede sa po dva pogotka u svakoj. Onda je došao bolan poraz protiv Brondbija na svom terenu, 0:1, ali… Ali, golom Mate minut pred kraj drugog produžetka u Danskoj, Hajnkesovi momci prolaze dalje. I onda to polufinale. Pobeda kod kuće 1:0, i poraz na strani 2:0 posle produžetaka, uz pomalo moramo reći pristrasno suđenje Šandora Pula koji je tri godine ranije vodio finale Svetskog u Americi.

Suze, bol i ponos, to su bile tri stvari viđene na Kanarskim ostrvima te noći.

Ali, nešto što nije viđeno je da se stvorila legenda i mit, o ekipi koja nije trebala da se pojavi tu gde se pojavila, koja nije trebala da igra kako jeste. Jer, znate Barsa i Real Madrid su najatraktivniji za gledanje uvek bili i uvek biće. Sem u te dve godine.

Tada su svi sa oduševljenjem posmatrali Picija, Jokanovića, Nojvila (da, da Oliver Nojvila, kog je Hajnkes doveo iz Serveta i lansirao ga u orbitu), Meha Kodra koji je došao iz Barse i ostao tu četiri godine, velikog Huanelea itd.

Imali su kroz istoriju mnoge poznate ličnosti svoje avanture ovde. Npr, Rafa Benitez ih je uveo 2001. natrag u Primeru iz Segunde. Horhe Valdano im je bio trener početkom 90-ih, Klemente takođe.Od igrača su prošli Roj Makaj koji je malo kasnije posle ove generacije stigao, ali nije uspeo da spreči sunovrat tima i ispadanje iz najvišeg ranga takmičenja. Fernando Redondo je ovde započeo svoju Evropsku karijeru. Da ne nabrajamo dalje.

Tačno 10 godina je trajalo, da kažemo, to zlatno doba fudbala na Kanarima, kada su Tenerife igrale vrhunski fudbal, i čak dva puta Evropska takmičenja. Nakon toga, ništa. Tavorenje. Sada su na sredini druge lige. Nečemo o tome. Nećemo o ružnim stvarima kada je ovaj tekst u pitanju. Jer, iako su to samo uspomene, pamtimo samo lepe delove.

Ljudi i dalje pričaju o vremenu kada je štrklja iz Srbije dao tri komada velikoj Barseloni, kada ih je maleni klub sa ostrva razbio 4:0 u sezoni 96-97. Kada je jadni Vitor Baia klizao na kolena prilikom penala i gledao loptu kao mulac.

I naravno, o vremenu kada je jedan Nemac stajao kraj aut linije i drao se „atak, atak“…

Članak Kad Nemac ode na Odmor … Ili Bilo Jednom Jedno Tenerife se pojavljuje prvo na Kladza.

Kada bi me neko pitao zašto baš ta Parma, ne bih imao nikakav precizan odgovor. Ne bih stvarno. Dresovi, stadion, žuta boja, igrači, osobenjaci koji su bili tamo, ne znam šta bih rekao. ‘Ajde da kažem da neki najbliži razlog koji bi ja dao, jeste onaj beli dres koji je Puma radila 90-ih sa cvetom na sredini. Pih, jebote kad se setim toga, vidim da je fudbal bio bolji bre, ma pod garancijom. Ne znaju ovi današnji klinci ko je bio Faustino Asprilja, najveći špic ikada, koji je mogao da bude sve, ali ga je jednostavno boleo tuki jer je ciganin iz Kolumbije, kome mama šalje čistaka avionom da ima za njega.

Ovaj tekst će biti posvećen dvema stvarima. Istoriji Parme, i njenoj sadašnjosti, tj njenom povratku na mesto gde je odavno trebala da bude. Ne zamerite ako nešto ispistimo, jer ako bi ušli u detalje i finese, mi bi terali sa ovim tekstom do prekosutra. Mada, verujem da ćemo da se zanesemo malo i da izdetaljišemo oko nekih stvari, ali opt Vam kažemo, ne zamerite nam.

Početak

Parma Calcio S.r.l je osnovana 1913. godine ali ne pod tim imenom, već kao Fudbalski klub Verdi, u čast veka od rođenja Đuzepea Verdija, jednog od najpoznatijih ljudi iz tog grada. Tek u Decembru su ime promenili u Parma, usvajajući istovremeno i konture za današnji izgled dresa, sa krstom na sredini. Za taj dizajn su zaslužni Ugo Betti i Torkuato Rosini, koji su za uzor imali Juveov dres u to vreme. Ovaj prvi je bio veliki pravnik svog doba. Takođe si imali i žuto plava obeležija, u čast grada, čije su boje iste. Deset godina kasnije dobijaju i svoj dom. Enio Tardini, jedan od najlepših malih stadiona na svetu.

Nije se Parma proslavila u tom vremenskom periodu, nije nešto igrača specijalno. Prvi put su se pojavili u nekom takmičenju 1919. Bili su jedni od osnivača Serije B, ali opet kažemo, ništa specijalno nisu uradili. Vukli su se po nižim rangovima. 1931. menjaju ime u AS Parma, da bi 5 godina kasnije postali jedni od osnivača Serije C.

Siroti, kako su tonuli, dobijali su počasne titule.

Da skratimo priču, jebavali su se po tim nižim rangovima do 1968. kada se desila reorganizacija.  U međuvremenu im je najbolji plasman bio 9. mesto u Seriji B, i debitovali su na međunarodnoj sceni, učestvujući na Coppa delle Alpi turniru. Njega su i osvojili. Mada to je neko takmičenje drmr.

Jo-Jo Klub

E sada, 1968. se Parma nalazila u sranju. Lokalni sud je naložio da se klub likvidira. Ali… godinu dana kasnije drugi tim pod imenom AC Parmanese je izborio ulazak u Seriju D, i oni su prisvojili licencu likvidiranog kluba, koji je već ima istoriju iza sebe. Klubovi su se spojili. Vrlo brzo su napredovali do Serije B, ali su se opet samo jednu godinu tu zadržali.

Gospodin Ćezare Maldini, nakon toga, preuzima tim, i 1984. se Parma opet dovlači u Seriju B. U zadnjem kolu, Stefano Pioli, koji je danas trener Fiorentine i ima iza sebe dobru trenersku karijeru, je postigao jedini gol u meču sa Sanremom, ali to slavlje, kao po običaju traje samo jednu sezonu.

Posle toga Arigo Saki ih vraća u taj rang, i u tom trenutku, Parma je više ličila na jo-jo klub nego na ozbiljnog italijanskog ligaša. Ali su opet imali veliki uticaj na razvoj, ne samo italijanskog, nego i svetskog fudbala. Naime, oni su u tom periodu za malo upali u Seriju A, ali su eliminisali Milan iz Kupa Italije. Ta situacija je naterala Silvija Berluskonija da upravo dovede Sakija u svoj klub, i uspon Milana je počeo.

Ali je posle toga počeo u uspon popularnih Mlekadžija. Koje tada još uvek nisu bile to.

Zlatno Doba

Parma ima dva velika rivalstva. Jedno je protiv Bolonje i ono se naziva Derby dell’Enza, i drugo, još veće Derby d’Emillia protiv Ređiane. Ono proističe iz samog antagonizma dva grada koji su smešteni  istoj oblasti. E sada zamislite vi tu radost kada je Parma pod Neviom Skalom, koji je 1989. došao na mesto trenera, obezbedila po prvi put da se nađe u Seriji A, nakon što je pobedila svog najljućeg protivnika sa 2-0.

Konačno… Velika scena je tu.

Kompanija Parmalat i porodica Tanci je stala iza kluba i upumpala milione, što je omogućilo dovođenje stravičnih igrača. Ipak te prve sezone u timu su od poznatijih imena bili samo Tafarel, legendarni golman Brazila, Belgijanac Grun i Tomas Brolin uz Apolonija i ostale Italijane. Start iz snova. Pobeda nad Maradoninim Napolijem od 1-0.

I zaista sve je tih godina bilo kao iz snova za Mlekadžije koje su harale i Evropom i Italijom. Prvi trofej je stigao već dve godine kasnije kada su u finalu Kupa Italije dobili Juve sa 2-1 u dve tekme. Inače od 14 finala koje su igrali, Parma je čak 6 puta imala okršaje sa Starom Damom, koja se tako nametnula kao jedan od najvećih protivnika. Sledeće godine su osvojili Kup Pobednika Kupova, pobedom od 3-1 nad Antverpenom. Od 1992. do 2002. Parma osvaja 8 trofeja, što domaćih, što onih u Evropi.

Tim, vrlo respektabilan za to doba. Bući, Benarivo, Dino Bađo, Sensini, Faustino, Zola, Fiore.

Nažalost nisu nikada osvojili Skudeto, i najbliži su bili 1997. kada su završili drugi.

Po tome je Parma specifična i član je jednog retkog i probranog društva u kome se nalaze timovi koji su osvajali Evropske trofeje, a da nikada nisu bili prvaci svoje zemlje. Pored nje su tu još i Vest Hem, Saragosa i Bajer Leverkuzen.

Imali su još šansi da osvoje trofeje, kao na primer 94. kada su u finalu Kupa Pobednika Kupova poraženi od Arsenala, ili kada ih je Juve dobijao u finalu Kupa Italije u sledećim sezonama.

Skala je 96. otišao, a došao je Anćeloti koji ih je vodio do tog drugog mesta, da bi godinu dana kasnije pod vođstvom Alberta Malezanija, jednog od miljenika svih pravih ljubitelja fudbala postigla istorijski uspeh, i osvojila Kup Italije i Kup UEFA kada je iscepala Olimpik iz Marseja na Lužnikiju sa 3-0. Nakon toga, šlag na tortu kada su dobili Milan u Superkupu Italije.

U to vreme su i dobro poslovali jer su prodavali igrače za velike novce. Krespo je se obavezao 2000. na vernost Laciju za rekordnu lovu, a pre toga Tiram, Bufon, itd, posle Kijeza, Mutu, Adrijano, Sensini, Veron, gospoda Kanavaro.

Tih jebem ti šta je Parma imala !!!!

Treneri su se menjali, Renco Ulivijeri nije uspeo da donese nijedan trofej, a poslednji koji je to uspeo je vio Pijetro Carminjani, koji je 2002. ugrabio treći Kup Italije i istoriji Mlekadžija.

Posle toga je sve krenulo nizbrdo..

Bankrot i Početak Kraja Parme

April 2004.

Tuga u Parmi. Parmalat je postao nesolventan i sve je otišlo dođavola. Tanci familija je propala, a sa njima i fudbalski klub.

Klub je reorganizovan kao Parma FC SpA, i bio je pod posebnim režimom i prismotrom finansijskih vlasti.

Krenula su mučenja, klub nije izlazio u Evropu, pa se vraćao, rezultati su bili loši.

2007. u klub dolazi Tomazo Žirardi koji kupuje organizaciju i dovodi Klaudija Ranijerija koji spašava Mlekadžije od ispadanja u Seriju B u zadnjem kolu.

Ali već sledeće sezone tonu i ispadaju.

Onda par godina ide opet jo-jo, da bi se ustalili na tri sezone u gornjoj polovini Kalča. Činilo se da će sve biti bolje i bolje. Čak su i 2014. uspeli da se dokopaju Lige Evrope, po prvi put nakon 7 godina, ali im je licenca uskraćena zbog neispunjavanja finansijskih obaveza.

I onda ta sezone 2014-15 kada su proglasili zvaničan bankrot zbog 218 miliona evra duga. Klub je morao u četvrtu ligu.

Pobeda nad Sudbinom

Klub je opet morao da doživi transformaciju uzimajući ime SSD Parma Calcio 1913. Uspeli su da obezbede mesto u Seriji D i da počnu da staju na noge polagano.

Nevio Skala se  setio svoje ljubavi i najlepših dana svoje karijere i postao je predsednik kluba, dok je igrač koji je komandovao odbranom u njegovo vreme Luiđi Apoloni postao trener. Navijači nisu odustajali, i postavili su rekord u prodatim sezonskim ulaznicama u Seriji D, sa 9000 pre same sezone.

I šta se dešava. Parma cveta. 38 tekmi, 28 pobeda i 10 nerešenih.

Sledeće godine su bili drugi u Lega Pro B grupi i opet ušli u viši rang. Ali malo teže nego što svi misle jer su igrali plej-of gde su u finalu dobili  Alesandriju sa 2-0.

Pre neka tri meseca Parma je opet gorela, ali ovog puta ne zbog trofeja ili pobede nad Juventusom. Već zbog pobede na sudbinom.

Toliko se puta kroz istoriju ovaj klub izmigoljio iz kandži uništenja, transformisao i preobukao. Ovaj poslednji put je bio veoma težak i bolan, i zato se slavilo. Kako je to bilo, gledajući snimke možemo samo da zamislimo.

I opet uzbuđenje, nervoza i pomešana osećanja. Mada moraju malo da zahvale Fođi, koja je izborila nerešen rezultat protiv Frozinonea koji je imao sve u svojim rukama. Ali upravo to i čini ovaj Parmin put mnogo lepšim, ljudskim i nekako toplijim.

Poslednji Romeo Italije

Svu ovu golgotu je uporedo sa Mlekadžijama i navijačima, najemotivnije proživljavao poslednji Romeo italijanskog fudbala, Alesandro Lukareli, koji po cenu svega nije želeo da izda svoju jedinu ljubav.

Od prvog meča u Seriji D protiv Arzignanoa do ovog sa Specijom, on je bio tu. Nije mu bilo bitno gde i protiv koga igra dok god ima svoju Parmu kraj sebe.

„Odveo sam svoju ljubav u Seriju A, sada mogu u penziju s osmehom“. – rekao je Lukareli kroz suze dok su ga saigrači nosili tokom slavlja koje je nastalo kada su čuli rezultat sa utakmice Frozinone – Fođa.

A moramo da pomenemo i njegov govor pred utakmicu finala ple-ofa za popunu Serije B, protiv Alesandrije

„Momci, sve ovo smo mi: patnja, strah, znoj, žrtva… Sve to smo prošli kako bismo igrali ovu utakmicu. Serija B je pred nama. Devedeset minuta, a mi moramo da izađemo na teren i ostavimo srce na njemu. Svaki promil snage, sve što imate u sebi ostavite na terenu danas. A onda kada ne budemo mogli da izvučemo iz nogu, vi posegnite za snagom srca. Zaslužili smo ovo. Mi smo pravi tim. Cele godine smo jeli govna kako bismo došli ovde i dokazali svima da nisu u pravu što su nas otpisali. Još jedna stvar…. Ne znam da li ću više imati priliku da igram ovakvu utakmicu, zato vas molim za uslugu. Danas morate da me odvedete u Seriju B. Svi za jednog, jedan za sve“.

Zbog toga je Parma fudbal u samoj biti. Zbog toga ćemo je tek voleti. Ne samo zbog igrača koji su tu prošli, i njenog avangardnog stila igre 90-ih, niti zbog lepih dresova.

Zbog Lukarelija. Zbog Skale koji se vratio da pomogne svojoj prvoj ljubavi. Zbog Krespa koji se vratio da joj pomogne.

Mada imali smo tu još dosta toga. Mutuova sezona bez pasa unazad, njegov i Adrijanov supertandem koji je trebao da bude najbolji na svetu, Aspriljina radovanja nakon bombi sa 40 metara, Brolinov dečački osmeh, Kanavarova kosica koju je nameštao u tunelu, čuperak po čuperak. Gospodin Alberto Malezani. Gospodin.

Vidimo da im je fudbalska asocijacija oduzela 5 bodova pred start, zbog navodne razmene poruka između njenih igrača  i Specijinih, pred zadnje kolo Serije B. Ali neka. Možda se Juventini u savezu boje svog velikog neprijatelja, koji je u to doba imao pozitivan skor sa njima.

Ali neka ih. Znaju da se Parma vratila, da se još jednom iskobeljala i pomerila od ambisa, znaju da im i Ronaldo neće pomoći kada izađu na Tardini, bez obzira što više nema imena kao nekada u žuto-plavom dresu.

Jer igraju protiv samog fudbala.

Ime: Parma Calcio 1913 S.r.l.,

Stadion: Enio Tardini 27,906 (22,352 dozvoljeno)

Nadimak: Mlekadžije, koliko god drugo forsirali Krstaši nama ovde će uvek biti Mlekadžije

Trofeji: Kup UEFA 2                              1994–95, 1998–99

Kup Pobednika Kupova   1    1992–1993

Superkup Evrope  1                 1993

Kup Italije 3                              1991–92, 1998–99, 2001–02

Superkup Italije 1                     1999

P.S. od nas za Vas, vrlo subjektivno napravljen najbolji tim Parme svih vremena.

Frej,

Benarivo, Lukareli, Apoloni, Kanavaro,

Brolin, Zola, Veron, Dino Bađo,

Adrijano, Asprilja

A? Šta mislite, da li bi ovi mogli da uzmu Skudeto?

Članak Parma … Ili Jednom Rečju FUDBAL ! se pojavljuje prvo na Kladza.