Kad Nemac ode na Odmor … Ili Bilo Jednom Jedno Tenerife

  •  
  •  
  •  
  •  

Mnogo puta se nešto lepo desilo iz čistog nehata. Znate ono kada ne očekujete ništa od nekog Vašeg puta ili akcije, a ispadne vrh. Tako se i desilo Tenerife. CD Tenerife.

Taj lepi deo sveta, daleko od centra Evrope nikada nije bio toliko poznat po fudbalu, koliko po lepim ženama i plažama. Sve najbolje od arapske, afričke i evropske krvi se tu pomešalo, i dalo jedan prelep kolorit već fantastičnom pejzažu.

E, sredinom 90-ih na dve godine, cela Evropa je pričala o Tenerifama i fudbalu. Ali da počenmo od samog starta. Sve se to desilo kada je jedan Nemac odlučio da ode na odmor i da sebi oduška od fudbala na visokom nivou. Ili je bar tako mislio.

Jup Hajnkes je imao vrlo naporno i razočaravajuće iskustvo u Frankfurtu koje je počelo kada je 1994. preuzeo Ajntarht, sa kojim je imao velike ambicije, jer su u to vreme Orlovi imali strašan tim koji je važio za jednu narastajuću snagu u Nemačkoj. Sama imena Entoni Jebeo, Andreasa Kepkea, Mauricija Gaudina i Džej Džej Okoče su bila zalog za neku svetlu budućnost ovog tima, ali je sve krenulo po zlu. Svi sem golmana Kepkea su imali probleme sa glavom, neki zato što su, eto crnci, a neki kao Gaudino jer im je odbijen transfer u to vreme takođe jaki Kajzerslautern. Sada njih trojica su često znali da odbijaju autoritet Hajnkesa, i da oprave sranja, kao npr. odbijanje da igraju utakmice pripremne ili takmičarske, zbog navodnih povreda ili jednostavno nisu hteli da treniraju. Sve ovo je dovelo do sloma saradnje kluba i trenera, koji nije želeo ni da uzme otpremninu kada se sve završilo. Tipa ono, ma jebite se sa parama, samo da odem iz ove ludare.

E sada tu je upalo Tenerife, nikome nije jasno kako i zašto i odakle su se oni pojavili, ali šta je bitno, je da je Nemac odlučio da ode na ostrvce u Atlantiku i odradi dve sezone koje ima, verovatno misleći da će tamo da se malo odmori od pritisaka, i okrepi posećujući plaže. P.S. kada je već dogovorio sa Tenerifama ugovor, Barselona, velika i jaka u to vreme je želela da Krojfov “Tim Snova” nasledi Hajnkes, ali je on odbio tu ponudu, jer je već dao REČ malom klubu. U tom momentu, on nije ništa potpisao, ali ipak za Švabu, pravog, ne ove sad miksovane i imigrantske, obećanje i reč su jači od papira.

I šta se dešava dalje. To malo Tenerife kreće da trsi sve. U sledeće dve sezone oni su bili ljubimci celog kontinenta i neutralnih ljubitelja fudbala u Španiji. Sezona 95-96 se završava na 5. mestu ispred jednog Reala iz Madrida, Sosijedada, Deportiva itd, ali uz utakmice koje su bile najatraktivnije u celom šampionatu. Godinu dana posle toga, polufinale Kupa UEFA i demoliranje velikana na domaćoj sceni i nestvarne scene na stadionu Heliodoro Rodríguez López.

Pa koga je to imao Hajnkes u svojim redovima. Kada je stigao, u prvoj sezoni je doveo samo dvojicu veznjaka. Pavela Hapala iz Bajera iz Leverkuzena i jednog štrklju iz Ovijeda pod imenom Slaviša Jokanović. Imao je iodlične starosedeoce da budemo iskreni, ali do tada neafirmisane i ne dovoljno poznate. Argentinski dvojac na golu Marselo Ojeda i Hoze Maria Buljubašić, ispred njih Agilera koji bio dugo vedeta Atletiko Madrida, Felipe, veliki Huanele i legendarni Huan Antonio Pici, koji je bio jedan od boljih napadača to doba. Svi oni su doprineli tome da Tenerife igra najlepši fudbal u La Ligi, i da na 42 utakmice te godine, padne 123 gola. Po tom parametru su bili treći u šampionatu iza Valensije i Real Madrida.

Pre te sezone niko ih nije video, ne među prvih 5 nego među prvih 15. Ali, ipak…

Sledeće sezone ih napušta Pici koji je bio najbolji strelac godinu ranije u Primeri, sa 31 pogotkom ispred Mijatovića koji je za Valensiju postigao 28. Šta je zanimljivo ovde, ili što bi neki novinari kazali trivija. Vidite Piciju je ovo bio drugi put da igra na Tenerifama (94-96), jer je ovde proveo dve godine od 91. do 93. Između toga je nastupao baš za tu Valensiju. Sve skupa na 141 utakmici u ovom klubu je pogodio 76 puta, i definitivno je možda i najomiljeniji i najveći igrač za sve navijače ostrvljana.

E sad ova sezone je vrlo verovatno i najbolja u istoriji ovog malenog kolektiva. Te godine su stigli do polufinala Kupa UEFA, gde su se lavovski borili protiv Šalkea i sudija, i nisu izgubili od prva dva tima na tabeli, Realom i Barsom. Čak su Blaugranu demolirali na Rodrigez Lopezu sa 4:0. Ipak završili su kao 9. i nisu uspeli da izbore još jednu evro avanturu, jer ipak su dva fronta za njih bila prevelika akcija.

Ali…Put u Evropi im je izgledao impresivno. Svi su navijali za njih i klicali im. Prvo su eliminisali Makabi Tel Aviv sa 4:3 ukupnim rezultatom, pa su Lacija izbacili sa 5:4, posle minimalnog poraza u Rimu u prvoj tekmi. Pa onda još jedan šok. 0:0 sa Fejenordom kući i demoliranje velikana na De Kajpu, sa 2:4. Fantatični Huanele je obeležio ove dve pobede sa po dva pogotka u svakoj. Onda je došao bolan poraz protiv Brondbija na svom terenu, 0:1, ali… Ali, golom Mate minut pred kraj drugog produžetka u Danskoj, Hajnkesovi momci prolaze dalje. I onda to polufinale. Pobeda kod kuće 1:0, i poraz na strani 2:0 posle produžetaka, uz pomalo moramo reći pristrasno suđenje Šandora Pula koji je tri godine ranije vodio finale Svetskog u Americi.

Suze, bol i ponos, to su bile tri stvari viđene na Kanarskim ostrvima te noći.

Ali, nešto što nije viđeno je da se stvorila legenda i mit, o ekipi koja nije trebala da se pojavi tu gde se pojavila, koja nije trebala da igra kako jeste. Jer, znate Barsa i Real Madrid su najatraktivniji za gledanje uvek bili i uvek biće. Sem u te dve godine.

Tada su svi sa oduševljenjem posmatrali Picija, Jokanovića, Nojvila (da, da Oliver Nojvila, kog je Hajnkes doveo iz Serveta i lansirao ga u orbitu), Meha Kodra koji je došao iz Barse i ostao tu četiri godine, velikog Huanelea itd.

Imali su kroz istoriju mnoge poznate ličnosti svoje avanture ovde. Npr, Rafa Benitez ih je uveo 2001. natrag u Primeru iz Segunde. Horhe Valdano im je bio trener početkom 90-ih, Klemente takođe.Od igrača su prošli Roj Makaj koji je malo kasnije posle ove generacije stigao, ali nije uspeo da spreči sunovrat tima i ispadanje iz najvišeg ranga takmičenja. Fernando Redondo je ovde započeo svoju Evropsku karijeru. Da ne nabrajamo dalje.

Tačno 10 godina je trajalo, da kažemo, to zlatno doba fudbala na Kanarima, kada su Tenerife igrale vrhunski fudbal, i čak dva puta Evropska takmičenja. Nakon toga, ništa. Tavorenje. Sada su na sredini druge lige. Nečemo o tome. Nećemo o ružnim stvarima kada je ovaj tekst u pitanju. Jer, iako su to samo uspomene, pamtimo samo lepe delove.

Ljudi i dalje pričaju o vremenu kada je štrklja iz Srbije dao tri komada velikoj Barseloni, kada ih je maleni klub sa ostrva razbio 4:0 u sezoni 96-97. Kada je jadni Vitor Baia klizao na kolena prilikom penala i gledao loptu kao mulac.

I naravno, o vremenu kada je jedan Nemac stajao kraj aut linije i drao se “atak, atak”…

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *