Od finala FA Kupa 2006. godine, protiv Liverpula, nije se ni našao u društvu Engleskih velikana osim na utakmicama koje je, predviđene rasporedom, morao da odigra. Ruku na srce, i kad je najgore igrao znao je da, tokom godina, iznenadi iste te velikane sa toliko golova koliko nisu primali za ceo takmičarski mesec u PL.

Ono što ne možemo da ne primetimo je da su im u duelima protiv najjačih klubova širom ostva, muke na terenu zadavali baš igrači koji su ponikli i igrali na Apton Parku, boreći se za grimizno-plavi dres. I to ne jedan, dva, ili po neki, već su klubovi PL zadnjih pedesetak godina puni kvalitetnih igrača koji su naučili da igraju fudbal baš u njihovoj akademiji.

Šta je to što njihovu akademiju fudbala čini „Oksfordom” među svim ostalim školama engleskog fudbala?!

Železari sa Temze

Vest Hem Junajted je nastao 1895. godine kao Temz Ajronvorks FK (Thames Ironworks) u istočnom Londonu od strane radnika železare u radničkoj zoni grada, u blizini reke Temze, pa su tako i dobili ime.

U tom periodu bili su amaterski klub za koji su igrali radnici okolnih kompanija (brodogradilište, železara, itd.). U, tada, tamno plavim dresovima i Junion zastavom umesto grba sa ukrštenim čekićima su nastupali u regionalnom takmičenju, Vest Hem Čeriti Kupu, koji su osvojili odmah po osnivanju 1895. godine, kao i London Ligu dve godine kasnije. 1898. godine prelaze u profesionalnu Južnu ligu (Druga divizija), da bi se odmah sledeće godine plasirali u Prvu diviziju.

Čekićari

Sa ulaskom u pro rang takmičenja, u klubu shvataju da je potrebno da se stvari podignu na viši nivo, te u periodu od 1898. do 1900. godine menjaju ime u ovo pod kojim ih i danas znamo, kao i garnituru dresova u prepoznatljive boje, grimizno-crvenu i nebo-plavu kombinaciju. U odabiru ovih boja je veliku ulogu odigrala i opklada sa igračima Aston Vile koji su u to vreme bili šampioni Engleske. Iste godine je zamenjena i Junion zastava za grb sa tvrđavom i čuvenim čekićima koji će, uz sitne modifikacije, nositi na grudima punih 118 godina. Tornjevi na tvrđavi su predstavljali tamnicu Ane Bolen (žena Kralja Henrija VIII i majka kraljice Elizabete I) u kojoj je bila utamničena do pogubljenja.

Od 1904. godine igraju svoje mečeve na igralištu koje takođe nosi ime Bolen stadion, nama poznatiji kao Apton park (po delu grada u kom se klub nalazi). Prvi meč na Apton parku Čekićari su odigrali protiv svog najljućeg rivala, Milvola, za koji su u to vreme igrali igrači iz druge, konkurentne železare. Junajted je pobedio sa 3-0.

Tri godine kasnije, 1907. postaju šampioni Prve divizije.

1923. su učestvovali u svom prvom, i prvom održanom finalu FA Kupa na Vembli stadionu. Igrali su protiv Bolton Vonderersa, a finale je do danas ostalo upamćeno kao finale “belog konja”. Ovaj naziv je dobilo po Biliju, policijskom belom konju, koji je rasterivao dvesta hiljada pristalica oba kluba sa terena da bi se meč odigrao. Vest Hem je izgubio meč rezultatom 2-0.

U periodu od 1932. godine klub najviše vremena provodi u Drugoj diviziji engleske sve do dolaska bivšeg igrača, Teda Fentona, na klupu grimiznih. Fenton ih vraća u elitni rang takmičenja 1958. godine, i od tog trenutka počinje uspon i drugačiji pristup igri, klubu i razvoju akademije i igrača koji će u budućnosti, i sve do danas, predstavljati okosnicu engleskog fudbala.

Oksford fudbala

Fenton je bio vizionar igre i priprema. Uvodio je inovacije u sve delove treninga.

Drugačiji pristup pripremama igrača se bazirao na tri stvari kojie je Fenton hteo da promeni. Stil igre i igračke mogućnosti, ishrana, i značaj i iskorišćenje mladih igrača koji su ponikli u klubu.

Inspirisan Ferencom Puškašom i madjarskom reprezentacijom, koja je u to vreme harala Evropom, stilove i fizičku spremu je “krao” od najboljih igrača i klubova starog kontinenta.

Ono u čemu je Fenton najviše uspeo je njegov jedinstveni razvoj mladih igrača i prenošenje znanja sa kolena na koleno.

Zapaženu ulogu u ovom razvoju akademije, pored Fentona, imao je i igrač Malkolm Alison, koji je radio kao igrač i istovremeno pomagao Fentonu na treninzima. Njegove pripreme za trenerski posao su bile toliko zahtevne da su igrači po dolasku u klub prvo išli kod njega na provere. Tako se u Vest Hemu rodio jedinstveni sistem prenošenja i čuvanja znanja unutar kluba, koji je kasnije prešao u tradiciju i danas ima veliki značaj za klub.

Osim toga, Ted Fenton je prvi uveo termin „boot room” u fudbalske knjige, koji je kasnije postao sastavni deo treninga svih engleskih klubova. Bazirao se na tome da jedan deo treninga obavezno bude odvojen za okupljnje igrača u sasvim opuštenoj atmosferi, i sumiranju utisaka i mišljenja, čime je igrače konstantno podstrekivao na taktička razmišljanja, planove i sisteme igre, i razmišljanja drugih igrača. Za ove delove treninga, Vest Hemovci su koristili kafe Kaseteri (Cassettari Cafe) preko puta stadiona, po kome je i čitav program priprema nosio ime, Kaseteri program.

U ovakvom, jedinstvenom okruženju, nastala je jedna od najkvalitetnijih fudbalskih i trenerskih akademija na svetu. Samo neki od igrača koji su prošli kroz taj sistem edukacije su: Bobi Mur, Martin Piters, Džef Hurst, Hari Rednap, Dejv Sekston, Džimi Endrjus, Frenk Lampard stariji, kao i njegov sin Frenk Lampard mladji… Tu su još bili i: Pol Ins, Majkl Kerik, Rio Ferdinand, Džo Kol, Džon Teri, Sol Kembel, Glen Džonson, Anton Ferdinand, Džermejn Defo, i mnogi drugi.

Koliko je njihova škola bila uspešna govore i podaci u umešanosti njihovih mladih igrača u mnoge kasnije svetske fudbalske događaje.

Na primer, na SP 1966. godine kada su Englezi postali šampioni sveta, imali su u svom sastavu tri igrača iz omladinske škole Vest Hema. To su bili Martin Piters, Džef Hurst, i Bobi Mur. Mur je bio kapiten Albiona i Pele je za njega govorio posle tog SP da je najbolji defanzivac svih vremena. U finalu protiv Zapadne Nemačke, Hurst je dao, do dan danas,  jedini het trik ikada postignut u finalima SP.

Na Svetskom Prvenstvu, tačno četrdeset godina kasnije, 2006. u prvom timu Albiona je bilo pet prvotimaca iz podmladka čekićara. Isti igrači su u finalu LŠ 2008. godine delili teren, samo ovaj put na suprotnim stranama. Drugovi iz „škole“, saigrači i protivnici, u ovim utakmicama su bili Džo Kol, Frank Lampard, Džon Teri, Majkl Kerik i Rio Ferdinand.

Usponi i padovi

Posle uspostavljanja novog pristupa treningu, igri, i organizaciji kluba, Teda Fentona na klupi nasleđuje Ron Grinvud 1961. godine.

Već tri godine kasnije, predvođeni gore pomenutom trojkom na čelu sa mladim Bobijem Murom, osvajaju i prve značajnije trofeje, FA Kup 1964. godine, kao i Kup Pobednika Kupova.

Posle nekoliko godina i više uspeha Vest Hemovih igrača na reprezentativnom nego klupskom nivou, Grinvud se povlači sa mesta menadžera i za svog naslednika imenuje Džona Lajla. Ovo se odmah pokazalo kao uspeh jer je Lajl već u svojoj prvoj sezoni ponovio uspeh u osvajanju FA Kupa 1975. U finalu su pobedili Fulam rezultatom 2-0. Ovaj put je Bobi Mur finale igrao protiv svog voljenog kluba. U finalu Kupa pobednika kupova su izgubili od belgijskog Anderlehta.

Džon Lajl ostaje na klupi Vest Hema naredne tri godine do preuzimanja klupe Engleske reprezentacije.

1978. ispadaju iz Prve lige, ali ipak uspevaju da se plasiraju u finale FA Kupa 1980. godine. U finalu su pobedili Arsenal rezultatom 1-0 i tako podigli svoj poslednji značajniji pehar.

Od tada Vest Hem igra prosečan fudbal, sa dosta uspona i padova, uz koje su se smenjivali i neretki ulasci i izlasci iz prve i druge lige, uz jedan osvojen Intertoto Kup 1999. godine.

Ipak, do dan danas Vest Hem je jedan od šest klubova koji nikad u istoriji nisu ispadali iz drugog ranga takmičenja.

Možda njihove igre i nisu dorasle imenima igrača i trenera koji su prošli kroz klub. Samo neki od značajnihjih imena koji su na neki način obeležili igračke ili menadžerske dane na Apton Parku, osim onih koje smo već pomenuli, su Sem Alardajs, Najdžel Reo Koker, Paolo Di Kanio, Stjuart Pirs, Ijan Vrajt, Tomaš Repka, Davor Šuker, Đanfranko Zola, Alan Pardju, Bobi Zamora, Havijer Maskerano, Karlos Tevez, Fredrik Ljunberg, Kreg Belami, i mnogi drugi.

2016. godine prelaze na Londonski olimpijski stadion posle 112 godina igranja na Apton parku. Apton je srušen radi izgradnje stambenog kompleksa.

Iste godine menjaju i grb, uklonivši tvrđavu iza čekića, koji su nosili kako smo već rekli, od 1898. godine.

Samo neka traje

Sa ovakvim uspesima i razvojem igrača, Vest Hem je postao dobavljač kvalitetnih proizvoda za druge velike klubove.

Da li je to dobro ili loše?! Nije na nama da sudimo, ali ostaje činjenica da je Vest Hem sa svojim načinom poslovanja, kakav god on bio, uzimao uvek, prosečno upola manje para od onoga koliko su ti igrači koštali u njihovim sledećim transferima, a o punom zenitu vrednosti tih igrača je suvišno da pričamo.

Najbolji primer je Rio Ferdinand, čiji je transfer u trenutku prelaska sa Apton parka u redove Lids Junajteda vredeo osamnaest miliona funti, a iz Lidsa u Mančester čitavih trideset miliona. Njegova vrednost na vrhuncu karijere u Mančesteru je nemerljiva.

Ipak, ovakav način odlazaka i dolazaka igrača u klub se Vest Hemu do sad svakako isplatio, jer su njihova ukupna sezonska pojačanja uvek iznosila manje od prodaje jednog od njihovih ključnih fudbalera.

U kojoj meri im se isplatilo i kolike su njihove ambicije nećemo da diskutujemo i to ostavljamo samo njima, sve dok rade ovako dobar posao za svetski fudbal.

Članak Vest Hem Junajted – Zlatna koka engleskog fudbala se pojavljuje prvo na Kladza.

U pet najjačih liga evrope nekih većih iznenađenja u borbi za titule nije ni bilo, kao ni prethodnih nekoliko godina (Lester ne računam). Mančester Siti, Barselona, Juventus, PSŽ i Bajern su sebi učvrstili mesta koja će im doneti epitet najbolje ekipe po ko zna koji put (neki čak i u nizu) i tako nas naterali da se ponovo pitamo: ”Hoće li nekad nešto da se desi?”

I stvarno, ne znam za Vas, ali ja bih voleo da vidim ponovo neku Valensiju kako podiže pehar najboljeg tima u sezoni. Ili, recimo, Napoli, Totenhem, Romu, K’lautern, Liverpul… Ma bilo ko samo ne Gvardiola. Ili ne daj bože Roben i Riberi, Pike ili Ramos, Bufon i Kjelini…

Kako su nas njihovi uspesi doveli do hronične depresije, a s obzirom da mi nismo obična redakcija i volimo da veličamo neuspehe, rešili smo da Vam predtsavimo neke od igrača koji nikad nisu osvojili neku od liga u kojima su nastupali, a apsolutno su to zaslužili.

Pošto je takvih igrača bilo jako puno (ne mogu svi da budu Ronaldo i Mesi), mi smo rešili da liste napravimo prema ligama (PL, Serija A,…) i da Vam svakog fudbalskog vikenda poklonimo po jednu. Trenutno najatraktivnija liga na svetu, kao i prethodnih nekoliko godina je engleska PL pa smo sebi dali slobodu da počnemo od nje.

Premijer Liga

Sa najviše kvalitetnih i gigantskih klubova, kao i najviše registrovanih fudbalera po broju stanovnika, englezi su nam ovaj posao učinili jako teškim. Jedina olakšica nam je činjenica da se engleska liga igra, u ovoj formi u kojoj je danas, od 1992-e godine. Mada nismo želeli nikoga da izostavimo, listu smo morali da skratimo i odlučili smo da to bude lista od simboličnih jedanaest igrača.

Prema našem mišljenju na njoj ne treba da se nađu igrači koji se još aktivno bave fudbalom (Geret Bejl, Luiz Suarez, Fernando Tores…), igrači koji su PL igrali prekratko da bi je osvojili (Rud Gulit, Đanluka Vijali,…), kao ni igrači koji su većim delom karijere učestvovali u sistemu takmičenja koji je prethodio reformi istog (Stjuart Pirs). Bilo je tu i igrača kojima je titula jedva izmicala, onih koji su to zaslužili ali su bili u nedovoljno dobrim klubovima, itd. Ćabi Alonzo, Faustino Asprilja, Džimi Flojd Haselbajnk, su samo neka od imena koja su svojim performansama na terenu ovo sigurno i zaslužili ali mi ne bismo bili najbolja redakcija da ne donosimo surove odluke. Za ove fudbalske šmekere smo se mi odlučili:

1. Dejvid Džejms

Harizmatični golman, nezgodnog temperamenta. Sigurno je bilo atraktivnijih igrača u PL ali jednostavno, niko nije zaslužio da zbaci legendu Liverpula i Engleske reprezentacije sa ove liste. U 25 godina dugoj karijeri i na 572 nasupa je branio boje osam klubova u PL od kojih je najveći trag ostavio u Liverpulu sa 214 nastupa. Za reprezentaciju je zabeležio 53 nastupa. Držao je rekord po broju utakmica na kojima nije primio gol (170), sve dok ga Peter Čeh nije pretekao 2015-e godine. Ruku na srce, bio je sklon i neverovatnim kiksevima ali je, zbog svoje ličnosti, i tad brao simpatije navijača čirom sveta.

2. Džejmi Karager

Jedan od poslednjih mohikanaca koji su celu karijeru posvetili samo jednom klubu, što mu obezbeđuje mesto na našem prebrojavanju. Centralni odbrambembeni fudbaler je sa 737 nastupa za Liverpul u svim takmičenjima rezervisao sebi drugo mesto igrača koji su najviše puta zaigrali za klub, odnosno prvo mesto u Evropskim takmičenjima sa 150 nastupa. Za reprezentaciju je zabeležio skromnih 38 utakmica, što i nije iznenađujuće s obzirom na igrače koji su u vreme kada je Karager igrao sačinjavali zadnju liniju odbrane. Jedini je Liverpulov fudbaler u istoriji koji je promenio čak 6 trenera. Najviše duela je odigrao protiv Čelzija, čak 45 puta. Odraso je kao navijač Evertona. Trenutno radi kao sportski komentator i konsultant i sa tog mesta je nedavno suspendovan zbog pljuvanja navijača i deteta, čime je uprljao svoju besprekornu karijeru. Ali to je valjda Karager, tip koji je Stivu Finanu rekao da će da mu polomi obe noge ako mu preuzme mesto u startnih jedanaest Liverpula.

3. Met LeTisije

Čovek koji je, kao i Karager, celu profesionalnu karijeru posvetio samo jednom Klubu. Svojom odanošću i nastupima je postao istinska legenda i oličenje časti Engleskog fudbala. 1990-e godine je dobio rekordnu ponudu Totenhema da pređe na Vajt Hart Lejn i odbio je. Verovatno je jedini na ovoj listi koji zbog odanosti klubu nije osvojio ni jedan trofej u karijeri. Za svoj klub je odigrao 443 utakmice i postigao 161 gol. Bio je prvi igrač sredine terena koji je u karijeri dao više od 100 golova u PL. Bio je poznat po uspešnosti sa bele tačke. I danas drži rekord sa samo jednim promašenim penalom u karijeri (47/48). Jedini penal koji nije realizovao je zaustavio Mark Krosli, golman Notingem Foresta početkom 90-ih godina. Glen Hodl ga nije uvrstio u tim Engleske za svetsko prvenstvo 1998-e godine uz obrazloženje da mu ne treba dobar izvođač penala. Engleska je kasnije ispala na penale. Zabeležio je samo 8 nastupa za nacionalnu selekciju.

4. Les Ferdinand

Brat Rija Ferdinanda je u 20 godina dugoj karijeri promenio 10 premijerligaških klubova bez osvojenog trofeja, zbog čega je važio za najvećeg malera PL-e. Najzapaženije su mu partije koje je pružao u Kvins Park Rendžersima, Totenhemu i Njukastlu, u kom je dve godine za redom završavao sezonu kao drugoplasirani na tabeli iza Mančester Junajteda, sa 4 i 7 bodova zaostatka. Osmi je na listi strelaca PL sa 149 pogodaka. Za reprezentaciju je upisao samo 17 nastupa i postigao 5 golova. Zbog doprinosa fudbalu nagrađen je Britanskim ordenom časti.

5. Geri Spid

Mada je sa Lids Junajtedom osvojio prvenstvo godinu dana pre formiranja PL-e, Geri Spid važi za još jednog malera po klubove u kojima je igrao. Pored Lidsa u kom je odigrao najviše utakmica, velšanin je igrao za još četiri ostrvska kluba, sa najviše uspeha u Njukastl Junajtedu i Bolton Vonderersima. Spid je za selekciju Velsa nastupio 85 puta što ga stavlja na drugo mesto po broju nastupa za tu zemlju. U PL-i je zabeležio 840 nastupa u svim takmičenjima i u trenutku njegove smrti, 2011. godine, jedino su više imali Rajan Gigs i gore pomenuti Dejvid Džejms. Spidova smrt je ostavila neizbrisiv trag u svetu fudbala.

6. Marsel Desai

Jedan od najboljih odbrambenih fudbalera svih vremena, u periodu kad je fudbal bio na vrhuncu. Poznat po snazi i dominaciji u duel igri, zbog čega je i dobio nadimak “stena”. U svojoj bogatoj klupskoj i reprezentativnoj karijeri osvojio je sve osim PL. Osvajač je Svetskog Prvenstva 1998-e godine, kao i Evropskog dve godine kasnije, sa selekcijom Francuske. Sa 116 odigranih utakmica za “petlove”, bio je rekorder dok ga na tom mestu nije pretekao Lilijan Tiram 2006-e godine. U Evropi je igrao za četiri velikana, od kojih je osvajao Ligu Šampiona sa Olimpikom iz Marseja 1993-e i sa Milanom odmah naredne godine, postavši tako prvi igrač koji je sa dva različita kluba osvajao ovo takmičenje dve uzastopne sezone. U tom finalu je postigao i gol za Milan u pobedi od 4-0 nad Barselonom. U Čelzi je iz Milana prešao 1998. godine kao svetski šampion i odigrao 158 utakmica u PL a da nije podigao pehar. Za utehu ostaje činjenica da je sa timom iz severnog Londona osvojio FA Kup 2000-e godine.

7. Paolo DiKanio

Lud ko Šešelj. Jedinstveni italijan, prekog karaktera koga su se i saigrači bojali na terenu. Borben, srdačan, uvek je na sebi svojstven način branio boje klubova za koje je igrao i tako postao favorit navijača gde god bih igrao. Možda nije bio najbolji igrač sa ove liste, kao ni klubovi za koje je nastupao, ali je zbog posvećenosti fudbalu i klubovima, kao i zbog ludila koje je donosio sa sobom na teren, obezbedio sebi mesto na ovoj listi. Posle nastupa za najuspešnije italijanske klubove oprobao se na ostrvu, gde je branio boje Šefild Vensdeja, Vest Hema i Čarlton Atletika, od kojih je najviše uspeha imao sa Čekićarima. U PL je postigao 190 golova za sedam godina igranja. Hari Rednap je za njega govorio da može sa loptom da radi ono o čemu drugi mogu samo da sanjaju. Javno se deklarisao kao fašista i imao je tetovažu “Il Duce”, što je bio nadimak Benita Musolinija.

8. Đanfranko Zola

U izboru navijača je izglasan za najboljeg igrača Čelzija svih vremena. Posle uspešnih nastupa u Italiji, od kojih je najviše postigao sa Napolijem, igrajući rame uz rame sa Maradonom, prelazi u Čelzi. U Čelziju je za 7 godina odigrao 229 mečeva u PL i postigao 59 golova. Za Azure je odigrao 35 utakmica i nastupao na Svetskom Prvenstvu u Americi 1994-e godine, kao i na Evropskom 1996-e. Omaleni polušpic je bio jedan od najinteligentnijih i tehnički najboljih igrača koje je ova igra videla, sa perfektnim osećajem za prostor i kreiranje igre. Kada je Fernando Tores prešao iz Liverpula u Čelzi, Zola je za njega reko: “ Ima volju ali on ne voli Čelzi. Možete da kupite njegove usluge, ali ne možete da kupite njegovu ljubav prema Liverpulu”.

9. Pol Gaskojn

Jedan od najtalentovanijih ali i najkontraverznijih fudbalera svih vremena. Rođen i odraso u radničkoj četvrti u blizini Sejnt Džejms Parka gde je i počeo fudbalsku karijeru. Popularni Gaza je svoj fudbalski zenit dostigo u Njukastlu i Totenhemu. Za Englesku reprezentaciju je odigrao 75 mečeva i postigao 14 golova. Možda bi njegovi lični uspesi bili veći da nije voleo piće jednako kao i fudbal, ali onda ne bih bio jedan i jedini Gaza. Alan Širer je za njega govorio da je mogao ujutru da popije litar Džina i da popodne izađe na teren i bude igrač utakmice. Jednom je posle utakmice Engleske reprezentacije sa Denijem Bejkerom I Džonijem Evansom otišao u pab u kompletnoj fudbalskoj opremi u kojoj je igrao. Gari Lineker i Žoze Murinjo su u više navrata tvrdili da je on najbolji i najtalentovaniji fudbaler svih vremena.

10. Stiven Džerard

Možda i najomiljeniji igrač Liverpula svih vremena. Sa Liverpulom je igrao i osvojio čuveno finale LŠ protiv Milana 2005-e, kao i finale FA kupa protiv Vest Hema 2006-e, u kojima je i postigao po gol. Osvojio je još jedan FA kup i kup UEFA 2001-e, dva puta evropski super kup, tri puta Liga kup i dva puta Komjuniti Šild. Popularni kapiten crvenih je igrao za Liverpul 17 godina u 504 utakmica u PL i 120 postignutih golova. Kapiten je bio od 2003-e godine. Bio je i član Gordog Albiona 14 godina na 114 utakmica. Sa 13 godina je bio na probi u Mančester Junajtedu, ali srećom po navijače sa Enfilda do realizacije tog transfera nije došlo. Vlasnik je i jednog neslavnog rekorda u dresu svog omiljenog kluba kao igrač sa najviše crvenih kartona u istoriji tog kluba. Jedini je igrač ikada koji je postizao golove u FA kupu, Liga kupu, LŠ i UEFA kupu. Više nastupa za jedan klub su od njega imali samo Rajan Gigs (632) i Džejmi Karager (508). Više golova golova za jedan klub u PL od Džerarda su postigli samo Vejn Runi, Tijeri Anri, Alan Širer, Frenk Lampard i Robi Fauler, od kojih samo on i Lampard nisu bili napadači. Upisao je i najviše asistencija od osnivanja PL (92).

11. Robi Fauler

Brat je “vuko crtu” sa gol-aut linije! Tačka !

Članak Nekrunisani Kraljevi Fudbala – Premijer Liga se pojavljuje prvo na Kladza.

Prošle godine smo pratili Čempionšip zbog Mitra i Jokana, i verujem da su se mnogi od Vas zaljubili u ovo takmičenje dok su navijali za naš dvojac. U ovoj sezoni, na svu žalost nećemo imati ni za koga od naših da navijamo, osim ako neko tipa Grujić, Marković Lazar ili tako neko, ne završi na pozajmici. Ipak, ne sumnjam ni najmanje da ćete već naći neki tim koji ćete potajno želeti da vidite u Premijer Ligi.

Ovaj tekst će Vam ukratko približiti situaciju u Čempionšipu pred start koji je planiran za ovaj vikend.

Favoriti za vrh

Iako niko ne može garantovati kako će teći sezona, i ko će kako stvoriti hemiju, u ovom trenutku nekolicina ekipa je istakla kandidaturu za juriš u Premijeršip. Prvi među njima jeste Midlzbro, koji je i prođle godine bio među onima koji su trebali da se bore za promociju. Iako su dugo istali u borbi za plej-of, momci Tonija Pjulisa su ipak izgubili dah.Po mišljenju pisca ovih redova, Boro ima najkompletniji napadački duo u celom karavanu, Brit Asombaloga – Adama Traore, i nije mi jasno kako prošle godine nisu ostvarili nešto više. Sada su doveli i Aidena Flinta, koji će biti veliko pojačanje pozadi kao i Pedi MekNir. Boro je prošle godine pokazivao svoje pravo lice tek na momente, ali izgleda da je pritisak okovao noge igračima koji nisu uspeli da naprave kontinuitet rezultata koji bi ih izbacio u prvi plan. Sa Flintom u timu računajte da će iz prekida dati makar 10 golova ove sezone.

Konačno će navijači velikog Notingem Foresta imati čemu da se nadaju. Posle prošlogodišnjeg izbacivanja Arsenala iz kupa, i oscilacija tokom čitave sezone, čini se da će Šumari imati ozbiljan tim. Evangelos Marinakis, gospodin koji ima brodogradilišta po Grčkoj, je ušao sa ozbiljnim parama u klub, i pokušaće da iskopira Vulverhempton od prošle godine. Do sada je Forest potrošio više od 26 miliona funti na dovođenje igrača, a dva najzvučnija su pristigla iz Benfike. Žoao Karvaljo  i Diogo Gonkalveš. Da kopiraju Vulvse je potvrđeno kada su ćapili i Tobiasa Figueirerdoa iz Sportinga. E, pride su doveli i Luisa Grabana, Majkla Dosona i Džeka Kolbeka, što znači da će Aitor Karanka imati prejak tim, samo da ga uklopi. P.S. za sve Vas kladioničare, pustite šta ko priča, Forest je u osnovi veoma defanzivan tip, tako da ga prvih par kola izbegavajte za golove, dok ne vidite kako će da kliknu.

Stouk je verovali ili ne po kladionicama prvi favorit za promociju, i Grnčari ciljaju da budu tek treći tim u ovom milenijumu posle Man Sitija i Njukasla, koji se odmah vratio u Premijeršip nakon ispadanja. Šaćiri i Ramadan Sobi su otišli, ali je su došli Džejms Meklin, Tom Ins i Piter Etebo, tako da Stouk i dalje ima generalno solidno očuvan tim. Trener Geri Rovet je isto tako novajlija, i čini se da je on možda i najveće pojačanje. Podsećanja radi, Afelaj, Krkić, Džo Alen, Čarli Adam, itd., su ostali, a to je veliki plus za ovaj rang takmičenja.

Aston Vila nam je ono, propast ili uspeh tim nema između. Imaju frku sa parama jer su imali promenu rukovodstva, ali po zadnjim informacijama imaće injekciju u najskorije vreme, jer su dva milijardera ušla u organizaciju. Džon Teri i Graban su otišli, kao i Snodgras, a za sada niko nije došao. Ipak, najveća pojačanja će biti igrači koji su prošlu sezonu, ili veći deo propustili zbog povreda, Griliš, Kođija, Andre Grin itd. Dovešće još nekog u to budite sigurni, jer ipak je to Aston Vila, imaju infrastrukturu jaku, kao i ljude po savezu. A i jedan tim iz Birmingema mora da bude u Pl, ipak je to drugi najveći grad u Engleskoj.

Možda DA, možda NE

Sada ide grupa timova koja će se boriti za plej-of i čekati svoju šansu iz prikrajka da uleti direktno u PL.

Prvi je Lids Junajted koji je mnogo trošio prošle godine, tj  sklapao tim, ali ipak nije sve to sazrelo bilo. Sada se čini da imaju potencijala da se umešaju u tuču. Sve će ipak biti poznato do Oktobra. Zašto tako mislimo? Pa doveli su Marsela Bijelsu za trenera. Znači ili-ili. Argentinac je u proseku u zadnja tri kluba imao po 20 utakmica, tako da… Doveli su Patrika Bamforda iz Boroa, Berija Daglasa iz Vulvsa na iznenađenje svih i još par mladih igrača. Uz sve one igrače koje je Tomas Sorensen dovodio prošle godine, neće to biti loš tim.

Frenki Lampard je dobio poverenje uprave Derbi Kauntija, i sada će se okušati u borbi za PL. Ne bi poverovali koliko eksperata vidi Ovnove u višem rangu sledeće godine. Da li je to euforija zbog Lamparda ili je utemeljeno na realističnim procenama, videćemo već. Maunt i Vilson su došli iz Čelzija i Liverpula na pozajmicu, i još par igrača su dovedeni iz nižih liga i Čempionšipa. Sa druge strane, niko toliko bitan nije otišao. Uz osnovu koja je prošle godine vodila Derbi do plej-ofa, ovaj tim zaista ima perspektivu. Mladi Maks Lou je ubica igrač i vreme je da zasija konačno, dosta je bilo pozajmica. Isto je i sa Džekom Meriotom, koji je pokidao u Piterborou prošle sezone i dao 27 golova. Ima tu potencijala među Ovnovima, verujte. Sa energijom Frenkija Lamparda, ne bi bilo iznenađenja da naprave iskorak napred. P.S. Maunt je vrh igrač i jedan od najtalentovanijih mladih igrača Engleske.

Što se tiče VBA i Bristol Sitija, ova dva tima su nam vrlo mutna i nismo sigurni šta očekivati od njih. Mogu da budu kao Sanderlend prošle godine, kojem je predviđano da se bori za gorni deo tabele, a na kraju je ispao. Prvi imaju trenera novajliju Darena Mura, doveli su Sema Džonstona iz Junajteda, koji je prošle godine bio veoma dobar u Vili. Kajl Bartli je došao iz Svonsija, a od bitnijih odlazaka pomenućemo Džonija Evansa, Bena Fostera , Gereta Mekolija i Džejmsa MekKlina. Mutni su, jer im atmnosfera nije poznata, ni tamo ni ovamo su. Bežite od njih u par prvih kola. Kvalitet imaju za direktan plasman, ali nisu sigurni još uvek.

Bristol Siti je imajo fantaziju od sezone u kupovima, gde su redom bili protivnike, pa čak i Junajted kog su izbacili, a prekinuli su i seriju pobeda Sitija. Ipak, sada su prodali dva najbolja igrača, Bobija Rida i Aidena Flinta, a doveli samo Džeka Hanta. Kažu da čekaju zadnji dan prelaznog roka i izvrnu džepove za dobre igrače. Do tada, ne pipamo.

Putuj Selma

Što se davljenika tiče, par imena se već sada nameću. Roteram, Kvins Park Rendžersi, Birmingem Siti koji je pod zabranom dovođenja igrača, Bolton za kog se ne zna kako će da startuje, jer je totalno lud tim i igrači su štrajkovali jer nisu primili plate itd, i Hal. Boltonu su po kladionicama najveće šanse za put u Ligu 1, ali po nama je to Hal koji je pretrpeo masovni egzodus igrača ovog leta. Devet od 11 igrača iz startne postave su otišli, a među njima su i Abel Ernandez, Sebastijan Larson, Majkl Doson, Alan MekGregor. Čelzi im je uzeo svoja 4 igrača sa pozajmice, Grosicki hoće da ide. Ludilo čeka Najdžela Etkinsa.

Kvins Park je sledeći na meti. Stiv Meklaren je došao da bude trener. To Vam sve govori. 

Roteram je u ovoj grupi jer je novajlija u ligi, i ima najmanji budžet.

Ostali klubovi su tu da ih lovimo i da nam zagorčaju ili ulepšaju život što se kladionice tiče. Nema tu mnogo filozofije, videćemo kako i šta i juriti lovu u Čempionšipu.

Jer ipak, ako negde može da se uzme to je ovde. Ludilo je to, svašta može da se desi.

Ideš Norič, ideš u Premijeršip !!!

Članak Počinje Ludilo- Najava Nove Sezone ČEMPIONŠIPA se pojavljuje prvo na Kladza.

I to tako, jednostavno, mora. Nismo mi krivi, rasli smo uz to i sad nam je u krvi. To je najveća svetska fudbalska smotra. To je svakom verniku bilo koje vere najveći praznik i tad je sve jednostavno drugačije. Tribine, boje, navijači… sve je to ono što smo čekali četiri godine. Uz neka stara prvenstva smo se opredeljivali za timove koje ćemo da bodrimo u buduće, igrače koje ćemo da volimo, dresove koje ćemo da nosimo. Znamo da ih tokom života nemamo mnogo na raspolaganju i dok traje mora da bude posebno.

Jedino  što mi kvari taj praznični doživljaj o svetskom prvenstvu, pored Mladena Krstajića i fudbalera milijardera sa ružnim frizurama, su još ružniji dresovi.

I stvarno mi nije jasno da je ovo, posle ovoliko iščekivanja, najbolje što su Puma, Najk i Adidas mogli da osmisle. Ovim ostalima bi’ nekako moglo da se progleda kroz prste. Ipak, šta novo može Humel da smisli, ili Erea… A i osim tri gore navedena sponzora ovi manji “oblače” samo pet selekcija pa, nekako, nisu ni bitni. Ali ova tri velikana su morala da nam, u vreme 21. veka, visokih rezolucija, HD ekrana i televizora sa par miliona boja, osmisle takve dresove da se obradujemo ko bauštelac za radnu dozvolu.

Rusija, ne bih ga nosio „ni po kući“. Sve sam očekivao ali ovo nisam. Domaćin igara, navodno najvećeg i najboljeg SP do sad, kupio jedan’est Adidas majci u N Sportu (onom u Rodi). Švajcarska isto, samo nisu imali za gorivo do Rode pa ušli ljudi u najbližu prodavnicu, kad ono bile samo Pumine majce. Al’ zato je Najk razbio… naročito sa Nigerijom. Sad se kolebam kako da ga prokomentarišem da ne budem rasno netrpeljiv, ali ne postoji drugi termin za onaj dres nego “ciganski“. Alo bre, pa to je dres Nigerije. Svako normalan između 20 i 50 godina navija da se Nigerija kvalifikuje i čeka četiri godine samo da bi video taj dres. Argentina i Portugal kao da nisu promenili dres od SP 1990 u Italiji. Egipat i Engleska su trebali da bojkotuju dres i da traže da im izrade novi. Imali bi’ manje detalja jedino ako bi skinuli brojeve i grbove sa uniformi.

Ruku na srce, ima tu i poneke lepe “zakrpe”. Rezervni dres Belgije, Nemačke, Hrvatske i još po neki su tu da unesu neku svežinu, ali genralno, uradili su mnogo loš posao.

Snaga Zastave

Imali smo sreću da je jedan ljubitelj fudbala iz Irske profesionalni dizajner, i da deli moje mišljenje o urađenom poslu na dekoraciji tkanina koje će predstavnici zemalja koje učestvuju sa ponosom nositi na grudima.

Fil Sleteri je, nezadovoljan rezultatima i podstaknut bojama nacija koje ne nose boje koje se nalaze na zastavama (Australija, Nemačka…), rešio da napravi alternativne dresove za svaki tim koji učestvuje na SP, i da budu inspirisani isključivo zastavama  tih nacija.

Ja moram da priznam da sam očekivao kič, i da će kombinacije da izgledaju kao da su se igrači ogrnuli zastavama za vreme proslave nekog odličija. Ipak, prevariosam se, i sad mislim da bi celi dizajnerski timovi gore pomenutih velikana trebalo da se, da imaju imalo časti, raznesu bombom kao taliban u samoposluzi.

Sleteri je izdominirao, rezultati su fantastični, a ovdašnji dresovi bi, u poređenju sa njegovim, trebalo da služe za primer kako NE treba da izgleda dres.

Pogledajte “nepostojeću” garnituru  svih 32 ekipe učesnice (obratite pažnju na dres Srbije). Šta Vi mislite?!

Grupa A:

Grupa B:

Grupa C:

Grupa D:

Grupa E:

Grupa F:

Grupa G:

Grupa H:

Članak Buvljački dresovi Najkija i Adidasa se pojavljuje prvo na Kladza.