Prvi šampion Istočne Nemačke je bio tim SG Planitz, koji danas nosi naziv FSV Zwickau. Većina tih klubova koji su osvajali trofeje su u današnje vreme po nižim ligama u Nemačkoj i pod drugačijim imenima, jer ipak nisu mogli da se bore sa mnogo izdašnijim u finansijkom smislu Zapadnonemačkim klubovima u startu, a danas su već toliko umrtvljeni da im nema spasa. A i generalno, kada se neki klub sa tih prostora pojavi, uvek „pravična“ federacija mu nađe način da mu doaka ili da ga satanizuje, kao što je danas reč sa Red Bulom. Ali o tome kasnije, u našem zadnjem feljtonu.

Elem SG Planitz je taj prvi šampion, koji je osvojio prvenstvo 1948, i ponovio to 1950, samo pod nazivom ZSG Horch Zwikau (kasnije FSV Zwickau). Taj prvi šampionat je bio drugačiji od sledećih, jer još uvek nije bila formirana Oberliga. Bilo je i pomena da se igra neki plejof sa prvakom Zapadne Nemačke, međutim do toga nije došlo. Počela je već kriza Hladnog Rata. Ali ipak, 1950 su uspeli da budu i inaguralni šampioni tog novog takmičenja, koje je označilo početak zasebnih struktura takmičenja u Nemačkoj, i bio jedan od prvih naznaka da se Gvozdena Zavesa sprema. Pre toga je i bilo kontakta dve Nemačke u fudbalu,ali od tada ništa. Između te njihove dve titule je uskočio Union Hale.

U početku su se menjali šampioni, Hemija Lajpcig, Turbina iz Halea, koja je u stvari naslednik Uniona, zatim Turbina iz Erfirta sve dok se nije pojavio Wismut Aue kome je na silu dodato Karl-Marks Štadt u ime. To je bila prva, da se izrazimo dinastija Istočnonemačkog fudbala. Ovaj dodatak u imenu je bio tu jer je inicijalno planirano da se time iz Auea preseli u Karl-Marks Štadt, današnji Čemnicer. Ovaj ponosni klub. koji danas nosi ime Ercebriger Aue, je to odbio, i izborio se protiv nadređenih uz pomoć svojih vernih navijača koji takođe nisu želeli da dozvole premeštanje kluba u centar regije, pa čak i po cenu izbijanja sranja, koje baš nije bilo tolerisano u to doba. Mnogi od njih su bili rudari, i bogme napravili su protest tako što su štrajkovali i paralisali neki ugljenokop od koga je dosta toga zavisilo. Bilo kako bilo sa politikom i ostalim vanfudbalskim aktivnostima, osvojili su 4 titule u 5 sezona između 1955 i 1959, učestvovali su u Kupu Šampiona gde su igrali sa Gvardijom iz Varšave, Ajaksom, Jang Bojsima, Rapidom iz Beča itd. Inače, Wismut Aue je klub koji je odigrao najviše mečeva u Oberligi, čak 1,019. Rot Vajs Erfirt je sledeći sa 1,001. Stvarno impresivno.

P.S. oni su i osvajaći prve duple krune, 1955. jer su u finalu FDGB Kupa pobedili Motor Zwickau sa 2-1. Inače zbog zavrzlama oko kalendata igranja, koji se menjao iz proleće-jesen i obratno, 1955 imamo faktički dva šampionata, i pravo na titulu polažu i Wismut Aue i Turbina Erfirt.

Već krajem 50-ih počinje uspon kluba Vorvarts Berlin, koji je jedini i prekinuo dominaciju Auea 59-te i koji mu je disao za vratom u par navrata završavajući drugi. Od 60 do 69 oni dodaju još 5 titula, obeležavaju tu dekadu i postaju sila u ovoj državi.  Ali samo dve godine kasnije, doživljavaju sudbinu mnogih klubova i bivaju preseljeni u Frankfurt na Odri, na granici sa Poljskom. Nisu se oporavili od ovog šoka, i iako su 1983. bili drugi, titula im je uvek izmicala. Danas se zovu 1. FC Frankfurt, a inače su oni tim koji je iz Lajpciga preseljen u Berlin 1953.

70-te su zlatne godine Istočnonemačkog fudbala, i njih obeležavaju dva kluba, Magdeburg i nama najpoznatiji Dinamo iz Drezdena. Ova dva tima su se smenjivala kao šampioni, uz napomenu da je Magdeburg čak osvojio u Kup Pobednika Kupova u ono vreme. Tada je i repka bila na vrhuncu, dobili su svoje zapadne sunarodnike na Svetskom, i imali su dobre igrače. Svi su se u to vreme štrecali kada su trebali da igraju sa klubovima iz te zemlje.  Ali nakon ovog perioda kreće sunovrat fudbala. Nažalost.

Najtrofejniji klub Istočne Nemačke je bio Dinamo iz Berlina, koji je 10 puta uzastopno bio prvak. Ali nemojte se zavaravati da je to bio neki toliko dominantan klub zbog svojih kvaliteta. Njega je držao Štazi i bio je klasičan politčki projekat. Nešto tako Vam je verovatno poznato i gledate to svaki dan ovde u Srbiji. Od 1979. do 1988. ovaj tim je otimao, krao, svirali su mu se penali kakvi nisu viđani nigde, i sve ćemo to lepo opisati u nekom od naših daljih feljtona. Erih Mielke, predsednik Dinama i glavni u Štaziju je bukvalno na silu preselio Dinamo iz Drezdena nakon sezone 1979 u Berlin i napravio ovaj klub.

Inače, to je jedna samo tako veštačka tvorevina, koja je isto nastala preseljenjem tima iz Drezdena 1954. No, i o tome o drugi put.

Berlineri su bili najzaslužniji za propast Istočnonemačkog fudbala, jer su ostavljali iza sebe pustoš, demotivaciju među igračima protivnika, i što je najgore, terali su ljude sa stadiona. Tako da nije bilo spasa nikome pored njih.

Kada je počeo pad komunizma i Gvozdene Zavese, pao je i Dinamo iz Berlina jer je njegov idejni tvorac, Mielke pomeren sa mesta šefa Štazija. Dinamo iz Drezdena je dodao još dve titule (89,90).

Poslednjih šampion Istočne Nemačke je bila Hanza iz Roštoka, koja ja 1991. osvojila titulu ispred Dinama iz Drezdena.

Za kraj malo statistike.

Titule:

Dinamo Berlin 10

Dinamo Drezden 8

Vorvats Berlin 6,

Vismut Aue 4 (iako piše 3)

Karl-Cajs Jena, Magdeburg  3

Rot-Vajs Erfirt, Hemija Lajpcig, FSV Zwickau, Turbina Halle 2

Haza Roštok, Karl Marks Štadt  1

Nadamo se da smo Vas makar malo zaintrigirali za ovu temu. Trudićemo se da prihvatimo i uvažimo sve sugestije, tako da ukoliko imate neku, slobodno napišite u komentarima, da li na sajtu ili na Fejsu nije već bitno. Takođe, lajkujte našu stranicu, podelite nešto što Vam se dopada, i preporučite nas drugarima.

Do sledećeg susreta, sve najbolje.

Članak Fudbal u Istočnoj Nemačkoj (2) – Šampioni i Razdoblja se pojavljuje prvo na Kladza.

Vremenom smo postali i malo veštiji u tome i počele su da nas interesuju stvari koje nisu bile toliko mejnstrim u našim medijima, ili su jednostavno bile skrajnute, što zbog nedovoljnog interesovanja, ili pak zbog šupačke političke korektnosti koja generalno jebe ovu zemlju samo tako.

Tako smo pre nekoliko meseci, Profesor Paja, Vidoje i moja malenkost, zaseli u kafanu i počeli da pričamo o Dinamu iz Drezdena koji nam je neobično drag. Posebno piscu ovih redova. Zadržali su i dan danas taj svoj duh, koji je pomalo i istočnoevropski, i koji nije klasično germansko-gejevski kada je navijanje u pitanju. Idu bajo moj po 20,000 u Minhen i jebu progresivne i bogate Bavarce gde ih vide.

Zato nikada i neće moći da doguraju do Bundeslige, što nam je i rekao jedan naš, novostečeni, nemački prijatelj koji je zaglavio sa nama par večeri na pivu. Ali o tome ćemo kasnije.

Tako smo i stigli do ove teme koja je probudila u nama interesovanje i želju za istaživanjem. Istočna Nemačka.. fudbal..gvozdena zavesa i andergraund … nepoznata teritorija i puno zanimljivosti koje će definitivno privući našu pažnju.

Pa ko su bili ti Istočni Nemci, koja poznata imena imaju oni? Na primer Matijas Zamer, Ulf Kirsten, Olaf Maršal, Tomas Dol, Darius Voš… To su oni likovi koje mi pamtimo iz mladosti, a verovatno da starijim ljudima Joakim Streiš, Hans Jirgen Doner, Jirgen Kroj, Konrad Vize isto zvuče poznato.

Da Vam skratimo priču. Naša redakcija je odlučila da napravi jednu mini seriju tekstova o fudbalu u Istočnoj Nemačkoj, o tome kako se razvijao, uspesima, zanimljivostima i stvarima koje bi našeg prosečnog čoveka zainteresovale.

Verujte nam, biće Vam itekako čudno dok čitate o ovome, jer postoji mali milion stvari za koje niste znali, a poprilično su kul, iako je u pitanju zemlja koja je bila iza „Gvozdene Zavese.“

Današnja tema je kratak uvod koji će obuhvatiti postojanje lige Istočne Nemačke, ali to je samo osnova jer ćemo se kao i uvek rasplinuti u raznorazne detalje tokom našeg istraživanje. Tako da neka ovo bude osnova i neka polazna tačka, iz koje ćemo nastaviti dalje, i napraviti feljton o fuci u Istočnoj Nemačkoj.

Sovjeti su nakon okupacije Nemačke i nemilosrdne odmazde zabranili fudbal u delu koji su oni kontrolisali. Iako je veliki Helmut Šen držao neke prijateljske utakmice pokrajine Saksonije sa raznoraznim klubovima, sve je to prestalo jer je i on kasnije zbrisao na Zapad.

Najviši rang takmičenja u ovoj državi je bila Oberliga, koja je trajala od 1949 do 1991 godine i nije menjala svoj oblik nešto mnogo, 14 timova, dva ispadaju i to je to. Druga liga DDR-Liga je imala više imena i struktura. Tako je na primer bila izdeljena na Staffel A i Staffel B us svom svom trajanju, sem od ’55 do ’60 kada je bila jednistvena druga liga. Ispod toga su bili Staffel C,D,E itd.

Regionalni stupnjevi takmičenja su bili Bezirkslige kojih je bio pun djavo.

U početku se forsirao ruski sistem takmičenja koji je podrazumevao da se liga igra između proleća i jeseni, ali pošto su ukapirali da u centralnoj Evropi nema snega tokom cele godine, brzo su izmenili model i vratili se na normalan nam period jesen-proleće.

Prvi šampion joj je bio ZSG Horch Zwickau, koji je u zadnjem kolu prvenstva dobio Dresden Friedrichstadt  sa 5-1 i osvojio titulu, kako kažu na kontroverzan način jer im je sudija pomagao. Drezdenski klub je imao 8 igrača na terenu na kraju, i navijači su prekinuli meč.

Tokom trajanja takmičenja, videli smo mnogo različitih osvajača. Dinamo iz Drezdena, Vorvarts Berlin, Karl Cajs Jenu, Magdeburg itd. U suštini to je bilo jedno vrlo interesantno takmičenje sa tog aspekta jer su se šampioni menjali.

Sve dok nije jeda, vrlo verovatno impotentni idiot, u liku direktora Štazija (tajne službe) rešio drugačije. Erik Mielke, koji je verovatno loše karao, se palio na fudbal, i nakon poslednje utakmice u sezoni 1978 je bukvalno rasformirao Dinamo iz Drezdena  i prisilno prebacio mnoštvo igrača u Dinamo iz Berlina, i otvoreno preteći rekao momcima iz Drezdena da će Berlineri u sedećih 10 godina biti šampioni.

Što se i desilo. Tako je jedan isfrustrirani tip (nešto kao Čović) zajebavao čitav narod i ceo sistem. Ali o tome ćemo kasnije.

Kraj lige je bio tragičan pomalo. Godine 1990-91 je održana Oberliga po poslednji put, i to je bio tranzicioni period za ujedinjenu ligu Nemačke. U kojoj su nastupala samo dva kluba sa Istoka. Proveropski nema šta, sve podjednako i svima iste šanse.

Šampion te godine je bila Hanza iz Roštoka.

Poslednji šampion Istočne Nemačke.

Primetićete da su klubovi u toj državi imali ista imena kao i na našim prostorima, Dinamo, Lokomotiva, ili pak slična, Turbina, Motor,Traktor. Imalo je dosta i egzotike, ali i o tome ćemo kasnije.

Nadamo se da smo Vam zagolicali maštu sa ovim tekstom, jer ćemo u budućnosti da objavimo feljton o fudbalu u Istočnoj Nemačkoj, koji je posve nepoznat za šire mase.

Od sledećeg članka krećemo u razradu, a tema će biti šampioni Istočne Nemačke, i njeni najveći klubovi.

Nadamo se da ćete nas zapratiti na našoj Fejsbuk stranici, i tako ostati u toku sa našim novim tekstovima.

Članak Fudbal u Istočnoj Nemačkoj – Uvod se pojavljuje prvo na Kladza.