Omiljeni Đavoli Old Traforda

  •  
  •  
  •  
  •  

Junajted ima neverovatno mnogo navijača na ovim prostorima. Prosto se nekada zapitam odakle Vas je bre ljudi toliko. Ali kada malo bolje razmislim, pa kako i ne bi imao. Jer, jebiga, Crveni Đavoli su nekima od nas definisali detinjstvo i način gledanja na fudbal.

Ako ništa drugo, ja sam lično prvi put video ludi preokret na jednoj velikoj, istorijskoj fudbalskoj utakmici 1999. godine, kada su sjebali Bajerna, u finalu Lige Šampiona, u zadnja dva minuta.

Upravo je ta godina nekako i centar ove naše priče.

A ona je o dva tipa, koja uopšte nisu tu trebala da budu, koja su bila plan B, a koja su tako dobro funkcionisala da je to sada već ušlo u svaki iole kvalitetniji udžbenik o fudbalu. O tandemu koji je baš bio to, u pravom smislu reči, bez ikakvih ličnih isticanja ili nečeg sličnog. Tandem.

Pričamo o Dvajt Jorku i Endiju Kolu, jednim od poslednjih dua u kojima nije bilo sujeta, u kojima su obojica učesnika bili jednaki, i koji je pisao istoriju svojim delima.

Oni su ti koji su najzaslužniji za Junajtedovu “Zlatnu sezonu” kada su osvojili triplu krunu. Uz svo dužno poštovanje svim legendama Kinu, Bekamu, Nevilu, Šeringemu, i Ser Aleksu, gospoda iz napada su jebala celu Evropu. A kad pomislim da ovaj duo nije ni trebao da se spoji.

Kako je lepo bilo gledati ih.. Kada ja to kažem kao okoreli navijač Liverpula, koji se sada sladi mukama Đavola.. Shvatate poentu i sami. Ali da krenemo mi od početka.

Druge opcije

Jork je bio primarna meta Fergija, i on je na njemu bazirao napad Junateda. Njega je otkrio Graham Tejlor iz Aston Vile kada je ovaj klub bio na turneji po Karibima. Odmah su mu ponudili da dodje u Birmingem na probu, koju je ovaj lagano prošao i potpisao ugovor sa bivšim prvakom Evrope. Iako je u startu bio više krilni igrač, brzo je pomeren u špic i rezultati su se odmah pojavili. U sezoni 95/96 je postigao 25 golova u svim takmičenjima, i nastavio u istom ritmu, da bi dve sezone kasnije prešao u Mančester za 12.6 miliona funti. On je bio taj koji je bio eksplicitna želja zadrtog Škota.

Kol na drugoj strani nije. Ali o tome ćemo posle ovog uvoda. Arsenalovo dete, koje nikada nije moglo da se probije do mesta standardnog prvotimca, i koje se potucalo na pozajmicama po nižim ligama. Fulam, pa Bristol Siti pa na kraju Njukasl, sa kim je ušao u tada novoformiranu Premijer Ligu. Nešto nalik našem Mitroviću danas. Stigao je u Februaru, dao 12 golova na 12 utakmica. Isti ritam je zadržan i u narednoj sezoni kada je na 40 mečeva dao 34 gola, i postao jedan od najboljih napadača na Ostrvu. I to je potvrđeno kada je postao deo najskupljeg transfera u istoriji Britanije, jer je 10. Januara 1995. prodat Junajtedu za 6 miliona funti i Kita Gilespija. Naravno, krenuo je jako, sa 12 pogodaka u 18 utakmica, i postavio rekord kao prvi igrač koji je postigao 5 golova na jednom duelu, kada su Đavoli pobedili Ipsvič sa bolesnih 9:0. Ipak, uprkos svemu, nije prihvaćen kako treba među navijačima koji su mu zamerili promašaje u zadnjim minutima utakmice sa Vest Hemom koja je na kraju odlučila titulu. Remi sa Čekićarima od 1:1, je trofej poslao Blekburn Roversima.

Sledeća godina mu je bila teška. Vratio se Kantona, Kol je postigao samo 11 golova na 33 meča, ali je i mnogo šansi promašio. Ipak dao je neke ključne golove koji su mu pomogli da se situacija sa navijačima znatno popravi. U naredne dve sezone je bio opet u jo-jo ritmu. Malo osporavan, malo hvaljen, ali nikako nije mogao da pokaže svoj pun potencijal.

I tada se desilo da Fergi dovede Jorka. Za Kola je planirano da bude prodat, i da se oslobode njegove velike plate, a da na Old Traford sleti Patrik Klajvert, kog je menadžer Đavola obožavao. Pored Kola i Jorka, u timu su tada bili i Tedi Šeringem kao i Ole Gunar Solskjaer, junaci maločas pomenutog finala.

Zlatna Godina Mančester Junajteda

I počela je ta velika 98/99 sezona, najveća u istoriji Junajteda, vrlo mrljavo za ova dva tipa. Kol je bio više na klupi, Jork menjao partnere u špicu, i sve je to trajalo do 7.kola, kada su išli Sautemptonu u goste. Dosadan protivnik, ne toliko jak, pa je Fergi rešio da da Kolu šansu, i da ga vidi kako se snalazi za novopridošlicom iz Vile. I snašao se vrlo dobro…

Znate ono kada prosto vidite da nešto ide uz nešto drugo. Da se to slaže, da je nekako prirodno. Tako se odmah videlo i protiv Svetaca da će ova dva tipa biti samo takav tandem. Junajted je pobedio sa 0:3, a obojica junaka naše priče su zatresli mrežu po jednom. Ta utakmica označava početak najboljeg partnerstva u istoriji Premijer Lige.

Te 1999. su Kol i Jork dali 53 od 86 golova Mančestera te godine, i bili najzaslužniji za Triplu krunu. I ne samo za to. Junajted se tada zvanično ustoličio kao glavna i dominantna sila u Engleskom fudbalu tog doba.

Tandem je igrao vrlo prosto, nadograđivali su jedno drugo, i ovde je ona fraza da je najteže igrati prost i jednostavan fudbal, delovala tako glupo da se ne može opisati. Igrali su na vic, na foru, na one crnačke fazone iz grštaka. Kao da su jedan drugom slali neke nevidljive i šifrovane poruke. Svi vi koji ste ih gledali znate o čemu govorimo.

Imali su sve. Brzinu, kreativno razmišljanje, pravilan odabir reakcija, tehniku, ma sve. Slagali su se odlično, te im je i to dodavalo makar još 30% kvaliteta na taj koji već imaju. Kada bi jedan od njih dvojice igrao presing, drugi se uvek šunjao iza leđa žrtve u pokušaju da ga iznenadi. Kada bi jedan šutirao, ovaj drugi je tačno znao gde će se lopta odbiti ili otići. Jedan je prvocirao protivnika, drugi mu je dobacivao iza leđa.

Još jedna vrlo bitna osobina ih je krasila, a to je da su se lako prilagođavali protivnicima. Bili su kao kameleoni. Nisu morali da se istaknu tokom cele utakmice niti jednom, i onda bi za 5 minuta dali dva gola. Kol je i pričao da su se dogovarali i gledali tekme svojih rivala tražeći slabe tačke u odbrani.

A posebna stavka je bila ta što su ego stavili po strani, i to što niko od njih nikada nije želeo da bude taj koji je vođa u tom tandemu. Isto su slavili, i svoj pogodak, i pogodak onog drugog, i nije bilo zavisti, jer su znali da sami, pojedinačno, ne bi bili toliko dobri bez onog drugog dela dua.

Jork je bio onaj tip, koji je pravi stari Englez. Minimalni utrošak za maksimalni rezultat. Što manje frke i gužve, što manje dodira, a da se lopta dokotrlja u mrežu. Savršena kretnja, osećaj u kaznenom prostoru, i tehnika šuta, bilo to glavom ili nogama, maksimalna ! Diskretan. Čak i kada bi dao gol, ne bi bilo neke lude proslave gola, već samo njegov karakterističan osmeh, sa jagodicama kao glavnim detaljem.

Jork, sa druge strane, je bio onaj ciganin-crnac, tip koji je voleo da se izdrkava sa parama, koji je karao starlete i koji je vozio Rols-Rojs, i nije hteo sitninu kao kusur da mu ne bi izdeformisala džepove na odelima. A i na terenu je bio drugačiji od svog partnera. Voleo je da izdribla celu odbranu, da se kurči i da magarči i golmane i štopere. I kada bi dao gol, bilo bi onih “ja sam taj” poza i prozivanja ostatka stadiona.

Ali koga je i to bilo briga, kada su odrađivali svoj posao.

Setite se kako su Barsinu odbranu u Ligi Šampiona napravili smešnom. I to vrlo smešnom.

 

Ova utakmica sa Kataloncima je obezbedila prolaz dalje iz grupe Junajtedu, i da nisu ovde pobedili, Fergi ne bi uzeo prvu Ligu Šampiona te godine, jer bi završili kao treći.

Nećemo da Vam nabrajamo sve uspehe koje su postigli, i sve trofeje koje su podigli, jer bi nam trebalo dosta vremena i da pročitamo, a i da iskucamo, a mi i nismo nešto mnogo ažurni po ta dva pitanja.

U sezoni nakon ove su postigli 46 golova, uzeli još jednu domaću titulu, da bi Ferguson nakon toga krenuo da pravi nov Junajted, i doveo Ruda Van Nistelroja. To je značilo da će jedan od ove dvojice napustiti Old Traford. Odluka je pala da to bude Kol koji je početkom 2002. otišao u Blekburn Roverse. Godinu dana za njim je krenuo i Jork, i opet smo imali jedan fantastičan dvojac na okupu.

Miljenici Old Traforda

Na žalost ljubitelja fudbala u Mančesteru, ovaj dvojac je otišao u legendu. Kada god bi se neko od njih vratio, da li to bilo u godinama kada su igrali za Blekburn ili kasnije, ovacije su bile neizbežan deo njihovog dočeka. Tokom utakmice su im se pevale pesme, što je, mora se priznati, vrhunac poštovanja koje možete dobiti na Old Trafordu, a da ste u drugom dresu. Nikada nijedna ružna reč nije obeležila odnos između ova dva igrača i kluba i njih samih međusobno, što je jednostavno nezamislivo u današnje doba kada je ego pojedinca na prvom mestu, pa tek onda sve ostalo. Ako se sećate naše priče o Inzagiju i Del Pjeru, ovo Vam onda verovatno deluje malo neverovatno.

U Junajtedu su postigli 119 golova zajedno na terenu, i za momenat se u sezoni 2002/03 činilo da će nastaviti istim tempom, jer su postigli po 13 pogodaka pojedinačno. Magija je još uvek bila prisutna u njihovoj igri, ali se ipak videlo da su malo ostarili, a biologija je jedna neumoljiva nauka. Sledeće godine je već bilo i gore, i samo 17 golova su ultimativan dokaz za to. Kol je zatim otišao u Fulam, pa u Mančester Siti, pa Portsmut itd, dok nije 2008 završio karijeru u Notingem Forestu. Jork je 2009. prestao da igra kao član Sanderlenda. On je posle Blekburna otisao u Birmingam, pa u Sidnej i na kraju zaglavio kod Crnih Mačaka.

Ovaj neverovatni dvojac postao normativ za bilo koji napad koji će se ikada naći na tlu Britanije. Njihov ples po terenu je uveseljavao navijače Crvenih Đavola u samo par sezona, ali nivo igre koji su oni prikazali je prosto nemoguć. Iako su posle njih dolazili možda i kvalitetniji i kompletniji ofanzivci, ako pitate bilo kog navijača Junajteda, a da nije klinac debil od 14 godina koji drka na Ronalda, ko je nabolji napadač u istoriji ovog kluba, odgovor koji će uslediti će verovatno sadržati ova dva imena, jer se ona po definiciji ne odvajaju.

Diskretni, nenametljivi tandem koji je definitivno zlatnim slovima upisan u istoriju kluba sa Old Traforda.

Endi Kol i Dvajt Jork.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *