Real Madrid

Kao što svi već to i vidimo, Real igra ružno. Da budemo precizni i direktni odmah na startu.  Nisu ni blizu onog Reala u kom je igrao Kristijano Ronaldo, jer ovaj tim sada ima drugačiji i mentalitet i stil igre, ali i dalje uspeva da osvaja titule. Moramo da razumemo da je Zidan nakon svog povratka resetovao sve i rešio da napravi potpuno novi sistem koji se oslanja na odbranu i kontre, a ne na napad.

Sve to što je on uradio, nije ni lepo ni atraktivno, ali daje rezultate. Setite se da su stigli i prestigli Barselonu u La Ligi nakon restarta lige posle COVID-19 pandemije. Ovo je nova REALnost u Madridu i bolje bi bilo da se naviknemo.

Šahtor Donjeck

Ukrajinski tim je doživeo katastrofu kada se u polufinalu Evropske lige susreo sa Interom. Posle katastrofalnog izdanja u drugom poluvremenu, izgubili su utakmicu sa 5-0.

Rudari, kako ih fanovi zovu, vole da napadaju i neće se povući ni pred kojim protivnikom. To je bio i razlog što ih je Inter unakazio, jer su pojurili da daju gol po svaku cenu, a lukavi Italijani su to koristili.

Tokom svih 90 minuta utakmice, žele da diktiraju tempo, i kidišu na gol nebitno od rezultata. Nije došlo ni do kakvih promena u njihovom timu tokom leta što znači da će na terenu sve verovatno ostati isto kao pre.

Inter Milan

„Nerazuri“ su bili na korak da zgrabe Ligu Evrope prošle godine, ali Sevilja i Hulen Lopetegi su zaustavili Kontea, Lukakua i ostatak tima. Uprkos tome, Inter i njegovo rukovodstvo nisu zamrili svom trenerui bilo šta, budući da je tek pravio tim koji može da otme titulu Juventusu i da se takmiči na internacionalnoj sceni.

Poslednji radovi na sastavljanju takvog tima su odrađeni tokom leta doveđenjem Ašrafa Hakimija, Stefana Sensija i Nikola Barele. Pored njih stigli su i veterani, Arturo Vidal i Aleksandar Kolarov, i može se reći da Konte sada ima odlično popunjen sastav na svim pozicijama.

Sa već prisutnim Lukakom, Lautarom i ostalima, njihov tim izgleda jako dobro.

Borusija Menhengladbah

U jednom trenutku, Menhen je čak imao šansu da napadne titulu i igrao je jako dobro. Iz nekog razloga počeli su da gube poene protiv timova koji nisu bili ni blizu njihovog ranga, a sa druge strane igrali su jako dobro protiv teških protivnika.

Nemci igraju otvoreno i ne pridaju previše značaja defanzivi. Zbog toga nije čudno kada vidimo da prime po dva gola i opet pobede na kraju. Najkraći opis Menša bi bio sledeći – tim koji nije toliko jak, ali teško se pobeđuje.

Borusija ovog leta nije toliko bila aktivna na tržištu, potpisali su mladog amerikanca iz Njujork Sitija, Džozefa Skalija, a dva najveća dolaska bili su Hanes Vulf iz RB Lajpciga i Valentin Lazaro iz Intera. Obojica su ipak na pozajmici.

Prognoza

Real i Inter su siguri za prva dva mesta, ali dajemo malu prednost Italijanima kada govorimo o prvom mestu. Šahtor je bolji od Borusije i neće imati problema sa osvajanjem trećeg mesta i ulaskom u Ligu Evrope.

Članak Pregled UEFA Lige Šampiona – Grupa B se pojavljuje prvo na Kladza.

Kao što je logično, počinjemo sa grupom A. Ovde imamo evropske šampione Bajern Minhen, Atletiko Madrid, Lokomotivu iz Moskve, ruske šampione, kao i Red Bul Salzburg, koji je bio dominanta sila u Austrijskoj Bundesligi u poslednjih nekoliko godina.

Bajern Minhen

Suvišno je bilo šta reći o ciljevima i planovima vladajućih ULC šampiona. Čak i u sezonama kada su delovali daleko slabije, tim iz Bavarske je išao na titulu, tako da se isto to očekuje i u ovoj kampanji.

Što se tiče promena u sastavu tima ili taktici, svi mečevi koje smo videli do sada upućuju na to da Hansi Flik nece ništa menjati. Jedina prinudna zamena je u sredini zbog prelaska Tijaga Alkantare u Liverpul, i sada Džošua Kimih mora da bude „lepak“ u tome delu terena. Budući da nije izgledao dobro na toj poziciji, Flik je vratio Daglasa Kostu iz Juventusa, i kupio Marka Roku. Od dolazaka, Leroj Sane je logičan izbor s obzirom na to da je Bajern uvek naglašavao napade preko krila.

Atletiko Madrid

Kako vreme prolazi sve više smo razočarani Jorgandžijama. Izgubili su par odličnih godina i par prilika za titulu, nedovoljno eksploatišući fantastičnu generaciju koja im je bila na raspolaganju. Svi su verovali da će iskoristiti povoljan žreb koji su imali prošle godine, ali su eliminisani od strane Red Bul Lajpciga u četvrtfinalu.

Luis Suarez je stigao na Vanda Metropolitano kao i još jedan urugvajac, Lukas Toreira koji je došao na pozajmicu iz Arsenala. Tomas Parti je otišao u suprotnom smeru, a Alvaro Morata je prešao u Juventus. Sve u svemu, još jedan mlaki prelazni rok za Simeonea.

Sva pažnja će biti usmerena na mladog Žoaa Feliksa i veterane, Dijega Kostu i Suareza, ali se čini da to neće dati neke lude rezultate.

Lokomotiva Moskva

Rusi su završili kao drugi u domaćem šampionatu, iako su se u jednom trenutku našli u nezgodnoj poziciji i nisu bili blizu vrha tabele. Glavni trener, Marko Nikolić, koji je stigao u drugom delu šampionate je zategao stvari i rezultat je odmah stigao. Njegova filozofija igre je jako defanzivna i oprezna, dok sa druge strane prekidi i brze kontre su glavna oružja koje koristi. Kada pogledamo njhovu statistiku, vidimo da Lokosi igraju neefikasne mečeve.

Red Bul Salzburg

Za razliku od prošle godine kada su imali Halanda i Minamina, austrijski šampioni sada imaju nešto drugačiju ekipu. Hvang je prodat starijem bratu, RB Lajpcigu, a umesto njega je kupljeno nekoliko talentovanih momaka koji će, igrajući u Mocartovom rodnom gradu, pokušati da se proslave.

Dominik Soboslai i Petson Daka, dvojica mladih, ali pak talentovanih momaka su ekstremni talenti tako da vredi upamtiti njihova imena.

Prognoza

Bajern i Atletiko će se boriti oko prvog mesta i to je očigledno. Kada posmatramo u globalu, tim iz Minhena je bolji, ali prve dve pozicije se često određuju biranjem šešira i rivala za osminu finala. Ponekad, timovi namerno žele da završe drugi kako bi imali lakše protivnike. Što se tiče borbe za treće mesto, ko god odnese ubedljiviju pobedu na svom terenu u duelima Lokomotive i Salcburga taj će biti bolje plasiran. Teško da ova dva tima imaju šansu da ukradu neki bod od Bajerna i Atletika.

Članak Pregled UEFA Lige Šampiona – Grupa A se pojavljuje prvo na Kladza.

Porto

Zmajevi su mnogo izgubili odlaskom Fabia Silve. Tinejdžer koji je trebao da bude plejmejker je otišao u Vulvse i da stvari budu još gore, Danilo Pereira je prešao u PSŽ, a nakon toga Aleks Teles u Mančester Junajted, i to sve na samom kraju prelaznog roka. Najupečatljiviji dolazak, Evanilson, je enigma, i tek ćemo vieti kako će se on snaći u novom okruženju.

Za razliku od prethodnoh godina, kada su imali mlađariju, Porto u ovu kampanju ulazi sa nekoliko iskusnih pojedinaca koji će činiti okosnicu ekipe. Hesus Korona, Felipe Anderson, Musa Marega – svi ovi igrači su u top formi i najboljim godinama. Nekoliko mladih momaka će služiti kao podrška, ali očekuje se da i oni napreduju do kraja godine.

Kao i obično, Zmajevi igraju 4-3-3, ali nisu skloni tome da vrše pritisak u trenutcima kada imaju prednost, tako da se od njih ne očekuje da često pruže efikasne mečeve.

Mančester Siti

Za nas je ovo najlakši deo pregleda. Šta možemo reći, a da se to još ne zna? Građani su prošle godine pretrpeli još jedan udarac i iako su bili motivisani da to što pre zaborave, ovu sezonu nisu počeli nešto ubedljivo. Mada možda je to i taktika.

Čini se da je Gvardiola konačno naučio lekciju i da svoje igrače neće istrošiti tokom prve polovine godine, već da će ih ostaviti odmorne za sam kraj. To je nameravao i u prošloj kampanji, ali je COVID-19 pandemija prekinula njegove planove.

Marselj

Predstavnici Francuske su kombinaciju iskustva i mladosti i kada pogledamo prethodnu godinu, uopšte nisu menjali tim. Nekoliko novih igrača je tu, ali ništa specijalno.

U trenutku pisanja ovog članka, njihov učinak je ispod proseka , daleko od očekivanog, i izgledaju jako „mršavo“ za nekog ko je učesnik Lige šampiona. Ako nastave da igraju ovako, druga pozicija će za njih ostati samo san.

Veteran Dimitri Paje i Florijan Tuvan sve dve zvezde, od kojih se očekujuda vuku celu ekipu.

Olimpijakos

Grci su prošle godine imali solidnu sezonu osvojivši treće mesto u svojoj grupi, tako nastavljajući svoju avanturu u Ligi Evrope. Eliminisali su zatim Arsenal u Londonu, ali nakon toga su Vulvsi osvetili svoje zemljake protiv Olija.

Tim ima par igrača koji se nisu snašli u velikim klubovima, Ruben Semedo, Jan M’Vila, Jusef el Arabi i tako dalje. Da ima navijača na Karaiskakiju možda bi i bilo nekih problema za njihove rivale, ovako je Olimpijakos daleko ispod ostalih ekipa, osim možda Marseja kog bi mogli da pobede ukoliko Francuzi nastave da igraju ovako.

Prognoza

Mančester je siguran na prvoj poziciji, a isto bi se moglo reći i za Portovo drugo mesto, koje ne bi trebalo biti ugroženo od strane Marseja. Portugalci su nam na primer sigurni protiv Grka u oba meča, što ne možemo reći za Francuze. Pozicija broj tri nam je enigma.

Članak Pregled UEFA Lige Šampiona – Grupa C se pojavljuje prvo na Kladza.

Liverpul

Crveni nam nisu nikakva enigma asumnjamo da su i Vama. Oni su ovde da osvoje UCL, i sve ispod ovoga je za njih neuspeh. Prosto ko pasulj. Jirgen Klop je osvojio Premijer Ligu i nakon uzimanja Lige Šampiona prošle godine, Nemac ima dovoljno zasluga kod navijača da za narednih pet godina. Uprkos tome, on ne želi da odmara i uživa, već se uveliko sprema za novi izazove. A za njega bi to bilo osvajanje i Lige Šampiona i Premijeršipa.

Iz prethodno navedenih razloga, u tim je došao Tijago Alkantara iz Bajerna Minhena, kao i Diogo Žota iz Vulvsa. Zbog predstojećih izazova, Liverpul je morao da se pojača na svim poljima, ali novi igrači neće promeniti način igre Redsa, koji će biti napadački i agresivan kao i uvek.

Ajaks

Odmah nešto moramo da Vam kažemo. Mi mislimo da Ajaks neće završiti na drugoj poziciji u ovoj grupi. Za razliku od prethodnih godina kada su izgledali dobro, nakon rasprodaje prošle sezone oni nisu više tim koji smo gledali i u čijoj igri smo uživali. Zijeh, Van de Bek, Sergino Dest su poslednji koji su otišli, a sa druge strane nema potencijalnih „bombi“ koje su se pridružile timu.

Dušan Tadić i dalje predvodi tim, ali je daleko od igrača koji je nekad mogao da ponizi Real Madrid, i Ajaks zbog toga ima problem. David Neres ne igra kako je to očekivano, a jedina svetla tačka trenutno je Antoni, koji igra iznad svih očekivanja.

Znamo da je još uvek rano za bilo kakva predviđanja, ali ovo je samo naš predosećaj.

Atalanta

Sa druge strane, Boginja počinje sezonu isto onako kao što je završila prethodnu – upadljivo, efikasno i atraktivno. Moramo priznati da imamo naklonost prema ovom timu, ali sve što je rečeno ovde je tačno.

Veoma važna stvar je da nije bilo mnogo odlazaka sa Atleti Azzurri stadiona. Timoti Kastanj je otišao u Lester Siti, Amad Dialo u Junajted, ali će obojica imati zamenu. Sa druge strane, Aleksej Mirančuk i Sem Lamers, dvojica momaka koji imaju ogroman potencijal i koji za godinu, dve mogu doneti zaradu klubu, su najzvučnija pojačanja kluba iz Bergama.

Vođe tima, Gomez, Josip Iličić, Mario Pašalić, Duvan Zapata, su i dalje tu i srž ekipe je ostala neizmenjena.

Mitjiland

Danski šampion došao je do Lige Šampiona putem kvalifikacija, nakon što je izbacio Slaviju iz Praga u plejofu. Skroman su tim, čija je najveća kupovina ovog leta koštala manje od 3 miliona – Pione Sisto iz Selte Vigo.

Mitjiland nema kvalitet za UCL, ali ima jako hrabar pristup i ne posustaje ni pred kim. Ovo može rezultirati katastrofom kada se susretnu sa Liverpulom ili Atlantom, ali za njih, samo učešće u elite je već samo po sebi ogroman uspeh.

Prognoza

Liverpul i Atlanta će biti na prva dva mesta u grupi i to je manje više izvesno. Oba tima izgledaju bolje nego Ajax, koji će zasigurno biti treći, jer Danci nisu nikakva pretnja za njih. Za sve vas koji se klade, korisno je znati da je ovo jedna od grupa gde može biti dosta golova, možda i najviše.

Članak Pregled UEFA Lige Šampiona – Grupa D se pojavljuje prvo na Kladza.

Najava i Tipovi, utakmice Lige Šampiona, između Barselone i Liverpula koja će biti odigrana u Sredu u 21h

• Liverpul ima 10 pobeda i 19 utakmica bez poraza uzastopno
• Barselona ima 4 pobede i 12 tekmi bez poraza uzastopno
• Blaugrani su 5 od zadnjih 7 mečeva završeni 0-2

Barselona – Liverpul Najava

Mnogo je Klop jeo mušmule pred ovaj meč. Prvo je rekao da to što Mesi želi da osvoji novu LŠ je direktna pretnja Liverpulu. Ničim izazvan. A posle toga je rekao da Kamp Nou nije hram fudbala. Opet ničim izazvan. I da je ovo istrgnuto iz konteksta, nije pametan potez, i poprilično nas je Nemac iznenadio. Crveni su u odličnoj formi, ali su pod velikim pritiskom jer je Siti praktično šampion Engleske, i može im se desiti da na kraju sezone pogube sve trofeje ukoliko pretrpe neki veći poraz u ovoj tekmi. Na drugoj strani, Barsa je već prvak i oni ulaze relaksirani u ovaj meč. Neće ovde pasti mnogo golova, jer će se cinculirati i taktizirati, jer niko ne želi da primi gol rano i upadne u nevolje.

Barselona – Liverpul Tipovi

Nastavljamo sa pričom od iznad. Što se efikasnosti tiče, 2 do 3 gola su prava mera za večerašnji duel. Baš sa ovakvim napadačkim potencijalom da ne vidimo dva gola, jebi ga, ako se desi neka ide život, ali zbog velike važnosti meča ni prevelika efikasnost nije u opticaju. Igra 2-4 je još bolje mada je kvota osetno niža. Što se pobednika tiče, Barsa ima malu, ali malu prednost, jer je Kamp Nou u pitanju. Ne zaboravite da će domaćinima trebati vremena da uđu u tekmu, jer odavno nisu odigrali pravi takmičarski meč sa sebi ravnim timom, ako se može to reći za Crvene. Iako Vam ovo možda nije toliko logično verujte da ima smisla. Svejedno, njihova pobeda nam je prvi izbor za finalni ishod.

Članak Barselona – Liverpul Najava i Tipovi se pojavljuje prvo na Kladza.

Juve je konačno otvorio novčanik i počeo da gradi tim koji će napasti Ligu Šampiona, i koji će biti favorit, a ne podređena strana u bilo kom duelu.

E sada, pošto svi pričaju da će Juventus biti napadački tim i da će imati vrh ofanzivu sa Dibalom, Kuadradom ako ga ne utope negde, Ronaldom i ostatkom, mi moramo da reagujemo.

Ne slažemo se sa većinom koja misli da je dolazak Ronalda istorijska stvar koja će da postavi neke limite i granice u smislu Juventusovog napada.

Juve već ima svoj mit, svoju priču i dvojac o kome se govori sa pijetetom, i neopisivom količinom sete i čežnje. Jer ipak, da se sve skockalo, ONI su mogli da imaju sve. Pipo i Pinturićio. Oni su mogli da zgaze sve pred sobom i da budu ti.

No, kao i u životu i u fudbalu morate da imate dozu sreće da bi Vam se sve otvorilo i poklopilo. Ako je nemate, džaba sve.

Del Pjero je uveliko bio afirmisan kada je 1997. mlađani Filipo Inzagi došao u „Staru Damu“ iz Atalante, kao najbolji mladi igrač Italije. U istom trenutku on nije bio samo najbolji mladić, već i najbolji strelac Kalča, jer je u prethodnoj godini 24 puta zatresao mrežu protivnika, i što je najvažnije, svakom rivalu je zabio makar jednom, što je retko kome polazilo od ruke da učini u toku jedne sezone.

I mora se reći da je start ove dvojice bio stravičan, jer su dali 39 golova zajedno te godine u Seriji A, a 59 ukupno.

Zamislite, imate Del Pjera koji je tada bacao magiju oko šesnaesterca i koji je imao nogu za prekid samo takvu, a sa druge strane, sve što on nije mogao da uradi, radio je Pipo svojim šunjanjem, rovarenjem i postavljanjem u kaznenom prostoru.

Pride je iza njih bio veliki Zizu. Pa šta Vam više treba.

Odmah su proradili, posebno Inzagi koji je tresao mreže protiv svih protivnika, onako lagano, samo kako to on zna. Sa druge strane Del Pjero mu je nameštao dosta golova, ali je i sam uvek koristio svaku priliku da pokaže svoje umeće udarcima iz daljine. Sve je teklo kao podmazano, i Juve je te godine ovojio titulu u domaćem prvenstvu i stigao do finala Lige Šampiona, ali ih je Pedja Mijatović sprečio da podignu ušati pehar, koji je umesto ponovo u Torino otišao u Madrid posle 32 godine.

U tom trenutku činilo se da je to to. Da će Juve dugo godina biti u vrhu i da će Stara Dama dominirati Evropom, pa i svetom.

Ali.. Uvek ima to ali.

Pinturićio se povređuje početkom naredne kampanje, i to dosta urušava celu koncepciju Juvenstusa. Inzagi ostaje na visokom nivou, daje 20 golova tokom sezone, i gura Juve na evropskom planu do polufinala gde su ispali, nesrećno od Mančester Junajteda. Vodili su 2:0 posle 10 minuta na Dele Alpiju, Inzagi je oba puta pogodio, ali su nažalost izgubili taj meč, neverovatnim preokretom 2:3.

Kod kuće katastrofa. Sedmo mesto i jedan ogroman udarac za armiju navijača. Ali nada je uprkos tome buktala da će se Juve uzdići i sledeće godine vratiti stvari na staro mesto.

Ipak, to nije bilo presudno i uticajno koliko jedan detalj koji je usmerio tok odnosa ova dva fudbalska filigrana. U znak podrške Del Pjeru, Juve mu nudi do tada neviđeni ugovor koji je potpisan u vreme kada je bio van terena. To je malo bocnulo Inzagijevu sujetu.

Malo…

Sledeća sezona prolazi u Del Pjerovom traženju sebe, i traženju forme koja ga je je krasila dok se nije povredio. Za sve to vreme, Inzagi je taj koji vuče tim u smislu efikasnosti, i Pipo se bezrezervno daje klubu, ali ga i dalje tišti to što je Pinturićio najbolje plaćeni igrač sveta.

Za sve to vreme Del Pjero muči muku na svim frontovima. Izgubio je brzinu, agilnost, pa i samopouzdanje. Dao je samo 9 golova u Kalču te godine, a samo jedan iz igre, i to protiv Parme, sve ostalo iz jedanaesteraca. Podvrgao se režimu jačanja mišića i svojih fizikalija, jer je morao da menja stil igre nakon svih povreda i problema koje je imao. Ipak, izveštio se u dodavanjima, i nakupio 14 asistencija, koje su istini za volju, većina bile Inzagiju.

Intertoto Kup je osvojen te godine. I to je jedini trofej. Nije baš za pohvalu. Ali je strašan udarac doživljen u domaćem prvenstvu. Naime, Juve je imao sve u svojim rukama u poslednjem kolu. Dva boda prednosti, i šansu da osvoji još jedan Skudeto. Ali…

Ali, je teren tog dana bio najveći protivnik Stare Dame, uz veoma napaljenu Peruđu, koja je želela da sruši velikog rivala i nanese mu nemerljivu štetu.

Renato Kuri stadion je do poluvremena bio jedno lepo mesto, na kome se mislilo da će Juventusovi navijači slaviti titulu. I onda se nebo provalilo, i napravilo neverovatan potop, koji nije viđen tih godina u Italiji.Više od 80 minuta se čekalo na početak drugog dela meča, i Pjerluiđi Kolina koji je tada bio delegiran za taj meč, nije imao izbora nego da sedi u svojoj svlačionici i objašnjava svima kakva je situacija.

Juventusovi igrači su prema priči Karla Anćelotija koji je u to vreme bio trener, bili izuzetno nervozni, jer su znali na kom stadionu igraju. Renato Kuri je bio čovek koji se ne pamti po dobrom u Torinu, i čak šta, izaziva veliku nelagodnost. Dvadesetak godina ranije, ovaj igrač je u poslednjem kolu, Juventusu oteo titulu, i njegov gol je izazvao bujicu suza navijača Stare Dame, a doneo neopisivu radost drugoj, onoj najomraženijoj polovini Torina.

16. Maja 1976. Renato Kuri je unesrećio Juve, golom koji mu je uzeo titulu i zadnjem kolu, i ustoličio Torino kao novog šampiona.

Znali su to i Di Livio i Van Der Sar, i Anćeloti i porodica Anjeli.

I duhovi prošlosti su se pojavili u svlačionici na poluvremenu.

Samo četiri minuta nakon nastavka, Alesandro Kalori je savladao Letećeg Holanđanina, i utakmica se završila sa 1-0 za Peruđu, po očajnom terenu, gde se lopta jedna pomerala. U Juventusu opet muk. U Torinu suze, u drugom delu likovanje, a vi dragi čitaoci pamtite ovaj podatak, i imajte na umu kada igraju Juve i Preuđa u Torinu, da će Stara Dama gledati uvek da ugazi goste sa što većom razlikom.

Da se vratimo na Pinturikija i Pipa. 20. Februar je po mnogima odredio sudbinu ovog dvojca. Igralo se sa Venecijom, i Juve je rutinski odrađivao posao. Del Pjero je iz penala doveo njegov tim u vođstvo, i utakmica je kontrolisana poprilično lako. E tada je Inzagi stupio na scenu i po prvi put javno pokazao svoje nezadovoljstvo, tj nagovestio da stvari uopšte nisu idilične podno Alpa. Najpre je Pipo bio u šansi u toku prvog poluvremena, kada mu je Del Pjero maltene oteo loptu sa noge i promašio gol. E sada je došlo vreme za naplatu. Inzagi pred golmanom, ima saigrača iz špica saamog, ali ne, on ipak sam rešava situaciju.

Ništa specijalno rekli bi ste, pa to je Inzagi on je taj koji daje golove. Da, ali njegovo teatralno slavlje koje je bilo bez Del Pjera je odmah uočeno. Malo kasnije, ista situacija, Inzagi radi istu stvar samo maši. Zatim daje još jedan pogodak, da bi pred sam kraj, on ukrao loptu Del Pjeru, i samo je ugurao u gol, trčeći od svog saigrača da proslavi gol.

Ratne sekire su otkopane, zvanično.

Del Pjero daje izjave u novinama koje su pecnule Pipa, kako je srećno dao golove, kako nije u redu da ne doda loptu itd.

To je bio i kraj prijateljstva ova dva tipa. Sledeće godine je došao Trezege. Inzagi je polako ispadao iz postave, mada je uspeo da postigne 16 golova u svim takmičenjima, na manje utakmica nego Del Pjero koji je dao samo 9. Juventus je opet bio kratak za malo da osvoji titulu, koja je ovog puta otišla u Rim, kod Batistute i Rome.

Na kraju sezone 2001. Pipo odlazi u Milan, i tako se, nesrećno i neslavno završava epizoda koja je mogla da obečeži istoriju ove igre. U Juveu je postao prvi igrač u istoriji Lige Šampiona koji je postigao dva het-trika, srušio mnoge rekorde, i stvorio jedan mit, uz pomoć Pinturićija, koji i dalje živi u Torinu.

Mit da je Juve imao najbolji špic na svetu, i koji je mogao da bude najbolji ikada. O dva tipa koja su mogla da drže fudbal u šaci. Ovaj u šesnaest metara, ovaj van. Ovaj nogom, ovaj glavom, ovaj tehnikom, ovaj njuhom…

Mit o tandemu koji je mogao da ima sve….

Eh, ti lepi Kapa dresovi…

Članak A Mogli su da Imaju Sve – Pipo i Pinturićio se pojavljuje prvo na Kladza.

Boje Reala iz Madrida su tokom svojih karijera branila takva imena da njihovu igru i umeće ne možemo nikako drugačije da nazovemo nego fudbalska poezija. U stvaranju poetike u fudbalu, od nastanka ovog kluba pa do danas, su učestvovale samo neke od legendi ovog sporta: Alfredo Di Stefano, Ferenc Puškaš, sadašnji selektor Furije Fernando Jero, Fabio Kanavaro… Tu su još bili, ili i danas igraju: Roberto Karlos, Klarens Sedrof, legende kluba Iker Kasiljas i Raul, Ronaldo, Figo, pa “mali” Ronaldo, Stiv Mekmanaman, Rikardo Karvaljo, Serhio Ramos, Dejvid Bekam, i mnoga druga.

Ipak, omiljeni i najčešće pominjani kod nas su Peđa Mijatović, naravno zbog svojih korena, i čarobnjak sa loptom i osvajač svega što u fudbalu može da se osvoji, Zinedin Zidan.

Uspešni francuz je tokom svojih igračkih, kao i trenerskih dana na Bernabeu, očaravao publiku širom sveta. Važi za najelegantnijeg i najelokventijeg igrača ikada. Ovakav stil igre je privatizovao i pretvorio u svoj zaštitni znak i lični uspeh, tako da kada govorimo o eleganciji i prvom kontaktu sa loptom mnogi će reći da tu nema dileme i da je Zizu najbolji svih vremena.

I mi nismo ovde da protivrečimo većini. Francuz jeste jedan od najuspešnijih i najboljih fudbalera koji su trčali travnatim terenima širom sveta od nastanka ove igre do danas. U jednoj stvari, ipak, ne možemo da se složimo, a to je da elegancija i prvi dodir sa loptom pripadaju njemu. Po nama on jeste komercijalizovao ove poteze, ali smatramo da oni pripadaju, kao prototip, drugom čoveku.

Ako smo zbog ovih teških reči na račun francuske legende ostali bez dobrog dela publike i čitalaca, mislimo da jedinu šansu imamo da se vrate i oproste nam ako kažemo da je jedini koji je “Zidanove“ poteze igrao bolje od Zidana bio jedan i jedini, Fernando Redondo.

LOPTA I OBRAZOVANJE

Rođen je 1969, godine kao Fernando Karlos Redondo Neri u predgrađu Buenos Airesa. Kako nije dolazio iz favela i siromašnih staleža Južne Amerike, već iz dobro stojeće porodice, nije igrao fudbal da bi pobegao od takvog načina života kao većina. Fernando je jednostavno igrao fudbal iz ljubavi prema igri.

Otac mu je bio ugledni industrijalac i malog Fernanda je usmeravao ka školovanju i obrazovanju, što je po njemu bilo veoma važno. Ali, nije samo to bilo bitno ocu junaka ove naše priče. Na našu sreću, i sreću svakog iskrenog ljubitelja fudbala, njegov otac je smatrao da je još jedna stvar jako bitna u odgajanju dece, a to je edukacija kroz sport, pa ga je od malih nogu usmeravao na razne fizičke aktivnosti. Kad je Fernando već dovoljno stasao da ne mora otac da mu bira sportove i aktivnosti, a kako je fudbal uvek bio najpopularniji sport u celoj Južnoj Americi pa su i svi njegovi drugovi uveliko “pikali” loptu, normalno je bilo da će i on da se opredeli za to. Otac mu je tada rekao da njemu uopšte nije bitno kojim će sportom da se bavi sve dok ima zdrave navike i ne preskače treninge, verovatno i ne sanjajući da će se on postati jedan od najomiljenijih igrača na planeti. Tako su se kod mladog Argentinca razvile dve ljubavi, prema lopti i knizi, koje su i kasnije nastavile da neraskidivo oblikuju njegovu ličnost. Tako je počela jedna od najuspešnijih fudbalskih karijera ikada viđenih širom svetskih stadiona.

Kako smo već napomenuli, mlađani Redondo je imao malo “deblji” novčanik od većine svojih vršnjaka, pa je počeo da trenira u malo boljim uslovima od ostalih, u zatvorenim dvoranama i “balonima”. Mnogi fudbalski stručnjaci su kasnije tvrdili da je baš to razlog njegove neverovatne kontrole lopte, i da je tu kontrolu stekao u takvim uslovima, manjim i skučenijim prostorima.

Bilo kako bilo, njegov talenat je bio primećen i dovoljan da ga Argentinos Juniorsi sa deset godina dovedu u svoju školu, gde je i ostao do svoje seniorske karijere.

Za seniorski tim je zaigrao prvi put 1985. godine sa nepunih šesnaest godina, baš kao i njegov sunarodnik i najveća legenda ovog kluba i argentinskog fudbala, Dijego Maradona. Maradona je tada za svakog živog Argentinca bio idol, ali ne i za Redonda. Redondo je idealizovao Rikarda Boćinija, kako je on govorio, majstora “zadrške” sa loptom. Iako potpuno nepoznat fudbaler za naše uslove, Fernando je toliko bio fasciniran njime i ovim potezom da je usavršavanje kontrole lopte bila jedina stvar koju je radio van treninga. Ovo je kasnije bio jedan od elemenata u njegovoj igri koji je i odlikovao njegovu karijeru. U Juniorsima se zadržao četiri godine.

E sad. Sećate se značaja obrazovanja koji je karakterisao porodicu Redondo. E pa, te četiri godine fudbal nije bila jedina stvar kojom se Fernando bavio. Paralelno sa profesionalnim igranjem fudbala, studirao je i pravni fakultet na univerzitetu u Buenos Airesu. Koliko je to njemu i njegovoj porodici bilo važno govori i sledeći podatak. Naime, dobio je poziv od selektora Karlosa Bilarda da zaigra na SP u Italiji 1990. godine. Ovaj je to odbio pod obrazloženjem da ima veoma važne ispite koje ne može da propusti. Ispite?! Mora da uči?! Sad, celoj naciji i svakom igraču i navijaču je ovo bilo neverovatno, ali ne i Fernandu. Ako mislite da je lako da se odbije selekcija zarad obrazovanja i svojih uverenja… probajte da završite fakultet dok se profesionalno bavite fudbalom na tom nivou. Kako god to svima zvučalo, teže je i mnogo veća muda treba za ovo što je on uradio.

Nekoliko godina kasnije je rekao da mu je to bio izgovor i da nije hteo da igra za reprezentaciju dok je Bilard na klupi, te da je on okoreli “Menotijevac”. Da objasnimo… u Argentini su postojale dve struje. Sledbenici selektora Cezara Menotija, koji je Argentini doneo prvu titulu šampiona sveta 1978. godine, i već pomenutog Karlosa Bilarda koji je to uradio osam godina kasnije u Meksiku. Menoti je važio za umetnika sa stilom i lepotom u igri, dok je Bilard bio razbijač i siledžija. Čuven je bio Bilardov motivacioni govor pre polufinalne utakmice u Meksiku: “Izađite tamo i pobijte ih sve do jednog… neću da gledam finale na TV-u!”. Redondo je reko da on uživa u igri i da ne želi da igra u takvoj organizaciji. Nikad mu niko nije poverovao u ove tvrdnje.

SA ONE STRANE “BARE”

Sa pozivom da učestvuje na SP jasno je bilo da je Fernando bio spreman za pomak u karijeri, pa je iste godine prešao okean i smestio se u Španiju, i to na Kanarska ostrva i klub o čijim smo poduhvatima sredinom devedesetih već pisali, CD Tenerife. Tekst o njima možete da vidite ovde.

Prve dve sezone za ostrvski klub prolaze nezapaženo i sezonu završavaju na četrnaestom, odnosno trinaestom mestu.

1992. godine klub preuzima Horhe Valdano i tu stvari kreću na bolje po Fernanda Redonda, kao i po CD Tenerife, što će kasnije biti odlična uvertira uspesima Jupa Henkesa i ovog kluba širom Pirinejskog poluostrva i Evrope. Ali, da se vratimo mi na temu naše priče. Fernando je te dve godine uživao potpuno poverenje trenera Valdana. Pod njegovim rukovodstvom naredne dve sezone završavaju na desetom i petom mestu u španskoj Primeri. Real iz Madrida je u te dve sezone gubio titulu od svog najvećeg rivala Barselone, oba puta u zadnjem kolu, i to baš protiv Tenerifea. Ovo je bilo dovoljno da Kraljevski Klub reaguje i dovede selektora koji im je dve godine za redom rušio snove. Valdano je prihvatio uslove ali je imao i jedan svoj, a to je da bez Redonda ne ide nigde. Igrač je dogovorio transfer i 1994. godine i nakon četiri godine provedene na Kanarima prelazi u glavni grad Španije.

EL PRINCIPE DE MADRID

Pre prelaska na novu adresu, ostala je samo jedna stvar za Redonda… učešće na SP 1994. godine u Americi. Iako standardan prvotimac u to vreme, dosta kontraverzi je pratilo njegov nastup zbog, kao što smo već pomenuli, odbijanja da učestvuje četiri godine ranije. Maradona je odstranjen sa prvenstva posle doping kontrole a Argentina je, u svoj toj neverici, bila unapred osuđena na propast. Tako je i prošla. Eliminisana je u osmini finala od Rumunije rezultatom 3-2.

Nova destinacija je bila kao stvorena za Redonda. Fudbalsko umeće mu nije manjkalo. Poznat trener, duga saradnja i apsolutno poverenje istog, i skup jednih od najboljih pojedinaca na planeti u novom klubu su mu omogućili da pokaže svoj najveći potencijal. Imao je sa kim da igra pa je mogao je da dozvoli sebi da “pođe” napred i da se malo više oproba u kreaciji, napadu i proigravanju protivničkih igrača. Ipak, Redondo je uz sav napadački mentalitet, jednako dobro obavljao i defanzivne zadatke. Trčao je više od 14km po utakmici što je mnogo i za današnje standarde. Upisivao je više od 80% dobijenih duela, kao i tačnih pasova, po utakmici. Bio je univerzalna “petica” u vreme kada je tehničko umeće defanzivnog veznog bilo u drugom planu. Koliko je tada bila ta pozicija od manjeg značaja za ofanzivni deo igre nego danas, govori i podatak da je Ivan Zamorano za njega rekao, kada ga je odabrao u idealnih jedanaest:

“Ima previše fudbala u njemu. Grehota je reći za njega da je zadnji vezni!”.

Jednostavno je imao sve u svojim nogama.

Odmah po dolasku ustalio se u prvi tim. Valdano je u svakoj situaciji računao na njega. Sezona 1994/95 je završena uspešno za klub. Madriđani su je završili sezonu na prvom mestu, ispred La Korunje, Betisa, Barselone i Sevilje. Ovo je bila prva titula šampiona Španije za Redonda.

Naredna sezona nije bila tako uspešna. Ispali su u četvrtfinalu Lige Šampiona, a u domaćem prvenstvu su izgubili trku za titulu od gradskog rivala, Atletiko Madrida, kog je tad vodio Radomir Antić.

Loši rezultati su bili povod za smenu Valdana. Smenjen je u Januaru 1996. godine i od tog trenutka Real doživljava pravi fijasko na klupi. Visente Del Boske se zadržava čitava tri dana, a nasleđuje ga Arsenijo Iglesijas i ostaje do Maja iste godine. U Julu stvari konačno dolaze na svoje mesto dolaskom Fabia Kapela.

Italijan je poznat po autoritetu, što je njima bilo neophodno u tom trenutku. Bio je poznat po tome da se vezuje za igrače sa kojima voli da sarađuje i da niko osim njega ne može da odlučuje ko će da dođe u klub, kao ni ko će da ode iz njega.

Redondo je bio jedan od igrača kojima se Kapelo divio. Apsolutno poverenje u igru Argentinca je dovelo Kapela dotle da je izašo iz okvira formacija koje je preferirao. Kako je i pre i posle saradnje sa Redondom forsirao formacije sa dva defanzivna vezna igrača, na pitanje novinara zašto to nije slučaj i sad nego igra samo Redondo, odgovorio je:

“Zato što mi nije potreban niko osim njega. Kad imam njega ne moram da mislim i da brinem. Ne gledam ni odbranu, niti gledam pozadi kada protivnik krene u napad. Gledam samo napred i razmišljam šta bismo mogli u sledećem napadu da probamo. Znam da nikad neću ni morati da brinem za odbranu i prenos lopte u napad sve dok budem imao njega u timu. Ako je on na terenu, ja imam petnaest igrača i u prednosti sam u odnosu na protivnika. A ako on dobije crveni ostajem sa deset.”

I ako pogledate igrače koji su nastupali za Real u sezoni 1996/97, primetićete da u celom timu nije bilo nikoga osim njega kome je to primarna pozicija, pa čak ni na klupi.

Kapelo je polako uvodio red, a sezonu su završili kao šampioni Primere i u sledeću sezonu ušli sa timom od kog se, od straha, unapred gube mečevi.

Kao što sad već znate, sa jedne strane smo imali uspehe Tenerifea i Jupa Henkesa, a sa druge Real, koji ne bih bio Real kad ne bih tražio hleba preko pogače i uvek video nešto bolje na nekom drugom mestu… Fabio Kapelo odlazi iz kluba, a preuzima ga uspešni Nemac. Redondo je nastavio gde je stao prethodne sezone i nastavio da od svakog trenera uživa apsolutno poverenje. Društvo su mu na terenu pravili:  Kanjizares, Roberto Karlos, Fernando Jero, Manolo Sančez, Klarens Sedorf, Amaviska, Mijatović, Šuker, i tada mladi Raul. Klupu su “grejali”: Kristijan Karembu, Panući, Morijentes, Guti, Bodo Ilner… Sezonu 1997/98 su završili na četvrtom mestu Primere, osvojivši Kopa Del Rej, kao i sedmu titulu u LŠ, u čuvenom finalu protiv Juventusa i gola Peđe Mijatovića.

E sad, kraj fudbalske sezone 1997/98, i kraj još jednog ciklusa od četiri godine, je značio i početak novog SP u Francuskoj. Partije koje je Redondo pokazivao nemalo deset godina su mu utemeljile mesto u prvom timu Gaučosa. Ali, Fernando ne bi bio sav svoj kad njegova učešća na Svetskim Prventstvima ne bi pratile razne kontraverze.

Reprezentaciju je posle debakla u Americi preuzeo Danijel Pasarela, još jedan osvajač “zlatne boginje” iz Meksika. Kao i mnogi karakteristični treneri Argentine pre njega, i on je imao nešto novo za uvesti u nacionalni tim. Zabranio je duge kose, minđuše, i homoseksualizam u svom timu. Ajde, za homoseksualizam i ok, mogu da razumem. Zamislite šta bi se desilo sa fudbalom i našim životima da saznamo da je neki naš idol, recimo Batistuta, bio „muda od ovuda“?! Ne znam za Vas, al’ ja bi se ubio majke mi. Ipak minđuše, duge kose… u vreme kada je ceo svet išo čupav… Bilo kako bilo, neki igrači nisu ni imali problem sa time kao Veron, neki su prihvatili uslove kao Batistuta, a dvojica buntovnika su ostala pri svome pa makar nikad više ne zaigrali za repku. To su bili ludi junak naše priče, i još luđi Klaudio Kaniđa, kog smo već pomenuli u jednom od naših članaka, a možete da ga pročitate ovde. Njih dvojica su ostali pri svome i Redondo je tad izjavio:

“Niko ne može da određuje kakvu ću frizuru da nosim. To je stvar principa a čovek mora da živi od principa. Ja sam tu da bi igrao fudbal, a ne da idem kod frizera. On je mogo da zabrani i heteroseksualcima da igraju, pa šta bismo onda radili, kolektivno postali homoseksualci?”.

Nije zaigrao na svetskom i tako je ostao na, za njegove kvalitete, skromnom jednom učešću na najvećoj fudbalskoj smotri. Upisao je svega 29 nastupa za plavo- bele i dao samo jedan gol.

Za to vreme Real je nastavio sve po starom. Otišao je Henkes, a zamenio ga Hoze Antonio Kamačo, koji se zadržao na klupi nepunih mesec dana, pa Gus Hidink naredne pola godine, pa Džon Tošak još pola godine. Tako je i prošla sezona 1998/99 po Madriđane, dosta promenjivo i polovično. Nisu podigli niti jedan trofej te godine, pravili promašaj za promašajem, a jedan od najpoznatijih grešaka madridskog kluba te godine je prodaja Samjuela Etoa.

Naredna sezona je ujedno i jedna od najboljih u karijeri Fernanda Redonda. Tu su, pored standardnih prvotimaca,  bili sad i Anjelka, Mekmanaman, Perica Ognjenović, Ivan Elgera, Kasiljas, Zarate. Real je po imenima jačao sve više i više ali se to na terenu nije primećivalo. Taj trend se nastavio i narednih nekoliko godina. Pod rukovodstvom Visentea Del Boskea, Primeru su završili na skromnom petom mestu, ispali iz Kopa Del Rej, i jedino što im je ostalo za vađenje je bila LŠ. Ostaće upamćen nastup ove legende protiv Mančester Junajteda na Old Trafordu u četvrtfinalu takmičenja. To što je viđeno tog dana od Redonda i danas stoji u fudbalskim udžbenicima. Svojim potezima je ismevao Gigsa, Skolsa i Kina jednim potezom… da bi na kraju Bergu petom proteo loptu kroz noge i asistirao Raulu za pogodak. Ser Aleks Ferguson je posle meča rekao:

“ Ja nikada nisam video ovako nešto. Ceo tim nije mogao da mi igra od njega. Šta taj momak ima u nogama, magnete? Jedva sam čekao da se utakmica završi samo da ovo prođe.”

LŠ je osvojena a Redondo je proglašen za najkorisnijeg igrača turnira.

Na kraju sezone Madrid ga je prodao Milanu za 11 miliona funti. To je izazvalo bojkot kod navijača i svakodnevne proteste ispred Santjago Bernabea. Želeli su da ostane njihov El Principe De Madrid (princ Madrida). Real je da bi umirio strasti izašao sa objavom da je igrač nezadovoljan u klubu i da je on želeo da ode. Redondo je negirao ove tvrdnje, navodeći da je to najobičnija laž, da je uvek bio srećan u Madridu, i da je tu hteo da završi karijeru. Rekao je još i da je za transfer saznao iz novina pa su mu tek onda saopštili da su se dogovorili sa italijanskim klubom. Ništa novo, to je samo Realov način poslovanja koji se mnogo puta ponavljao kroz istoriju i sa mnogom legendama kluba. Čim se navijači ne slažu sa njihovim finansijskim planom, tu su da svu svoju sramotu svale na igrača!

KRAJ JEDNE BLISTAVE KARIJERE

Njegovo vreme u Milanu je počelo na najgori mogući način. Povredio se na samom početku igranja za taj klub. Povreda kolena ga je izbacila iz igre naredne dve i po godine. Vratio se ali samo do sledeće povrede 2004. godine, kada je i završio karijeru. Odigrao je svega 16 utakmica za Rosonere pre nego što se povukao.

Vratio je celu svoju platu od oko 2.7 miliona po godini. Kuću i auto koje je dobio na poklon od kluba je takođe hteo da vrati, ali uprava Milana na to nije pristala, obrazloživši da je to bio poklon i da treba da ih zadrži.

FUDBAL I POEZIJA

Svemu što je lepo dođe kraj pa tako i jednoj blistavoj karijeri. Od klinca sa knjigama i loptom u rancu, do jedne od najsjajnijih zvezda fudbalske igre. Imao je trideset i četiri godine kad je fudbalu reko zbogom, a svet fudbala je ostao uskraćen za još jednog velikana.

Kako smo rekli na početku teksta, ima igrača koji nisu trčali po fudbalskim igralištima, već su po njima pisali fudbalsku poeziju. Fernando je svakako bio jedan od njih, poeta bez pera, pesnik bez papira, Tagore svetskog fudbala… Nobelovac među fudbalerima.

I vrlo bitno.

Gospodin.

Članak Fudbal, škola, principi, i čarolija se pojavljuje prvo na Kladza.

Barselona – PSV

Posle mučenja u Sosijedadu, nemojte misliti da će Barsa i jednog momenta olako shvatiti PSV. Iako imaju istoriju poslovanja solidnu, ipak je to Liga Šampiona, i pride prva utakmica, tako da će Mesi i ekipa biti našpanovani baš jako. Dva pogotka u prvom Balugrane nose kvotu 2.05 u Pinn Bet Kladionicama.. Jurite to.

Zvezda – Napoli

Jebaćete nam majku, ali na 1.7 dvojku nama je ovo poklon. Od jutros raste pobeda Napolija, jer smo se napalili kao majmuni i uplaćujemo na keca, ali to ipak, nije realno. Voleli bi svi da Zvezda pobedi, ali nakon par kikseva u prvenstvu, i zajebancije sa navijačima, koja, ipak nije toliko velika koliko bi Informer i Telegraf voleli, budite ubeđeni da Anćeloti ima da utegne sve linije za ovaj meč i odigra ono njegovo funjarski 2 & 0-2. Kvota 3.9 u Soccer kladionicama.

Liverpul – PSŽ

Ljudi 1+I&3+ kraj je 1.7.. Pa ima li bolji polaz od ovog recite i sami. Zar stvarno mislite da neće biti golova na ovom meču, u kome su napadi zastrašujući? Ono kao Mbape, salah, Nejmar, Kutinjo, Mane itd….

Klub Briž – Dortmund

Briž je ofanzivan tim po difoltu, i njihovi nastupi u LŠ su uvek bili puni golova. Dortmund je počeo solidno što se golova tiče Bundesligu, i mislimo da će tako i nastaviti. Na mahove nam se čini, da vidimo one stare Milionere iz vremena Tuhela i posebno Klopa, tako da ćemo i ovu utakmicu probati sa 1+I&3+, na 1.8 kvotu. Jednostavno Belgijanci su ofanzivni, Borusije takođe, nema se šta mnogo razmišljati.

Članak Liga Šampiona Najava i Predlozi za Klađenje se pojavljuje prvo na Kladza.

I kao što smo i napisali u naslovu, ova skupina je totalno nepredvidiva. Ko će koga da sjebe, ne zna se. Ipak, sastav Grupe D je poprilično egzotičan i svake godine imamo ovakvu jednu situaciju u kojoj se ne zna ko će ići dalje, jer nema izrazitog favorita. Jedino što nam na prvi pogled liči jeste da su Porto i Šalke malo ispred Galate i Lokomotive, ali ipak nećemo da ih proglašavamo apsolutnim favoritima.

Galatasaraj

Turci ko Turci. Ušli u Ligu Šampiona, a nisu se pojačali, čak su za neku sitnu lovu prodali Bafetimbija Gomisa u Saudijsku Arabiju, Hilalu. Nisu nam jasni ni najmanje, ali ok, možda oni imaju neku računicu sa kojom mi nismo upoznati. Sem otkupa ugovora za Nagatomoa iz Intera, i dovođenja Emrea Akbabe, nisu se nešto mnogo naradili na tržištu, tako da nismo sigurni koliko su oni uopšte svesni da igraju LŠ. Dva glavna igrača su im Belanda i Sebastijan Fejguli, koji im vode i sredinu terena i organizuju bukvalno sve. Henri Onjekuru im je u napadu glavna uzdanica posle odlaska Gomisa, i ovaj 21-godišnjak je najveći talenat ekipe i neko ko će Galati doneti milione u budućnosti. Levo krilo poreklom iz Nigerije je strašan igrač i neko na koga bi mogli obratiti pažnju tokom takmičenja. Eren Derdijok će mu praviti društvo napred, i svojim iskustvom pomoći ovom mladiću da sazri, ali i eventualno da pogodi koji put. Turci igraju tvrdo i nećete videti mnogo utakmica na njihovim tekmama. Kući će kao i uvek biti vrlo zajebani, ali na strani su male mace.

Lokomotiva Moskva

„Peti točak prestonice“ kako zovu ovaj klub je iznenadio sve i osvojio ruski šampionat prošle sezone. Odmah da Vam kažemo, najjači deo ovog tima jeste Juri Sjomin, legendarni trener koji je ceo tim selektirao i uklopio. Ova stara legenda Lokosa fantastično vodi tim i jedan skroman sastav, skroman u odnosu na ostale ruske velikane, je lagano osvojio trofej. Pojačali su se osetno u prelaznom periodu. Umesto Nemanje Pejčinovića koji je bio najlošija karika u poslednjoj liniji, stigao je Benedikt Hevedes, upravo iz Šalkea. Fedor Smolov, jedan od najboljih igrača Rusije je prešao iz Krasnodara, dok je iskusni Gžegož Krikhovijak došao iz PSŽ-a. Heroj Portugala koji je doneo ovoj zemlji pobedu na Francuzima u finalu Evropskog pre dve godine, Eder, je postao njihov igrač nakon pozajmice i uz jezgro koje imaju, Manuela Fernandeša, iskusnog Džefersona Farfana, ultratalentovane braće Mirančuk, Lokosi imaju čemu da se nadaju u ovom takmičenju. Odbrana im je bolji deo tima, ali se i napadači nisu brukali prošle godine. Ipak, slabije su malo krenuli ove godine, i imaju poteškoća da zatresu mrežu protivnika. Ne očekujte spektakularne rezultate od njih, posebno kući, od 2 do 3 im je merka, koju trebate imati na umu.

Porto

Zmajevi su zaradili nekih 40ak miliona evra ovog leta. Prodali su dva desna beka u Englesku, Pereiru u Lester i Dalota u Mančester, ali im je po nama najveći udarac gubitak Migela Lajuna koji je otperjao u Viljareal. Meksikanac je bio glavni na sredini i jedan od onih tipova koji gaze tokom svih 90 minuta. Doveli su gomilu igrača koji su neafirmisani, ali imaju potencijala da postanu odlični. Porto tako i radi, pa na kraju ispadne jedan od njih da vredi makar 30 milki. Većina ovih novopridošlica je do 23 godine, tako da iskreno sumnjamo da će baš odmah uticati mnogo na njihovu igru. Jedno od imena koje nam je bilo poznato je Mbemba iz Njukasla, štoper koji bi možda i jedini mogao da odmah postane starter. Na drugoj strani, kičma tima nam je svima vrlo dobro poznata, Brahimi, Tores, Pereira, Erera, Korona, Abubakar. Sasvim dovoljno da kažemo da je Porto u blagoj prednosti nad ostalim rivalima kada pričamo o prolasku dalje. Njihove utakmice neće vrveti od golova, ali ćete uvek videti makar po dva pogotka, naročito u ovoj konstalaciji kakva je Grupa D. Kući će biti sigurni, dok će na strani zabeležiti makar jednu pobedu, na iskustvo igranja u ovom takmičenju u proteklim sezonama.

Šalke

Domeniko Tedesko je pretvorio Rudare bukvalno u italijanski klub. Ne mislimo to u smislu da je dove brdo Italijana, već u taktičkom delu. Šalke igra tvrd, ružan fudbal, gde se gleda prvo protekcija svog gola pa tek onda napad. To je ono što nas ne oduševljava kod jednog od omiljenih klubova Adolfa Hitlera. Sećate se tog članka, pisali smo na tu temu već ranije. Pročitajte ovde. Avaj, da se vratimo na Šalke. Da ne volimo ovaj stil igre ne volimo, ali da poštujemo njihovo zvanje vicešampiona Nemačke, to moramo. Ko god bude drugi u Bundesligi, ima veliki kvalitet. U prelaznom roku su ojačali, pa naravno, defanzivu. Sebastijan Rudi je došao iz Bajerna, Serdar iz Majnca, i još jedan defanzivni vezista, Omar Maskarel iz Reala, gde se ruku na srce nije toliko naigrao. Još par igrača su potpisali i svi su oni iz zadnje linije. Supertalentovani Tilo Kehrer je napustio Veltins Arenu i zaputio se u PSŽ za preko 40 miliona evra. Tako da u suštini, Šalke nije ništa izgubio u prelaznom roku, već je samo postao jači. Uz Marka Uta, Harita, Bentaleba, Embola i Nastasića, ovo će biti jedan sasvim fin tim, koji će imati svoju šansu da se domogne eliminacione faze.

Kada podvučemo crtu, vidimo da je ova grupa u suštini najizjednačenija od svih, ali da ipak, Portugalci imaju najviše i kvaliteta, a i iskustva, tako da nam je Porto pik za prvo mesto. Kvota je izuzetna, čak 2.5, i za nas je to poklon. Ukoliko niste sigurni u to, 1-2 je 1.4. Očekujemo da Galatasaraj pukne jednu utakmicu i to onako baš ružno, jer em su Turci koji nemaju kvalitet, em uvek ih neko naguzi baš dobro, i sva će to prilika biti da će da ih Porto sačeka na Dragau i otkine onako dobro.

Porto 1. mesto  2.5

Porto – Galata H1

Šalke prima manje od 7.5 golova

Napomena: Pojedine kvote još uvek nisu objavljene, ali mi ćemo sve jedno igre koje mislimo da su realne objaviti.

Članak Liga Šampiona – Grupa D: Ko će Koga ? se pojavljuje prvo na Kladza.

Liverpul

U odnosu na prošlu godinu, Crveni su osetno ojačali zadnji deo tima. Dolaskom Nabija Keite verujemo da su makar za 15% bolji na sredini, a u slučaju da se Fabinjo uklopi na pravilan način, verujte da Liverpul ulazi u top 3 ekipe u ovom takmičenju. Alison je tu na gol liniji, dok se Van Dajk nametnuo kao vođa odbrane za samo jednu polusezonu. Vidite, postoji jedan podatak koji je frapantan, a malo ko ga je uopšte primetio, a to je da je Liverpul tim sa najviše utakmica u Premijer Ligi, u kojima nije primio gol od kako je Holanđanin stigao na Enfild. Niko bitan nije otišao iz ekipe, već su se samo pojačali, tako da Redsi imaju za cilj da se vrate na vrh Evrope, po svaku cenu. Rotacija im je veća u odnosu na prošlu sezonu, što će Klopu omogućiti da više kombinuje, i definitivno podići kvalitet fudbala petostrukog osvajača Kupa Šampiona.

PSŽ

Ovo je definitivno tim kog Crvena Zvezda treba najviše da se plaši. Zašto to kažemo? PSŽ je kompleksaška ekipa, koja kada oseti mršu puni do kraja da bi zadovoljila neki svoj ciganski ego. To je upravo zato jer i jesu cigani, koji su u suštini jedan prosečan evropski klub, bez nekih epohalnih uspeha, a njihove želje i ponašanje su sve samo ne takve. Oni bi voleli da su Barselona i Mančester, ali su u stvari u rangu Galatasaraja. Zvezda je prvak sveta i Evrope, koja nije više tako jaka, i verujte da će Parižanima to biti jedan pik da pokažu kako oni mogu da unize jedan takav klub, iako sumnjamo da bi onu staru Zvezdu mogli da pipnu, nekmoli pobede. U odnosu na prošlu sezonu su izbacili par mladih ofanzivaca koji imaju potencijal, ali je pitanje kako će se razviti. Mahom su to sebični crnci poput Veinog sina, tako da je diskutabilno da li će uopšte i imati šansu pored Nejmara i Kavanija da izigravaju ludila. Veoma pametan potez je bilo dovođenje Bernata iz Bajerna, i sada imaju odličnog dvosmernog levog beka. O Bufonu nemamo šta mnogo da dodamo, iskreno i nećemo da gubimo vreme opisujući njegove karakteristike. E sada, Tomas Tuhel. Kažu da ima dobru zaleđinu i da će ga Kelafi trpeti dok ne napravi svoj sistem. Nemac je sličnog shvatanja igre kao i Klop, samo nekako tvrđi u nekim segmentima igre. Nema sumnje da će ofanzivni potencijal PSŽ-a biti maksimalno iskorišćen za razliku od vremena kada je tu bio Emeri. Svaka utakmica će im kao i Liverpulova ići u 3+, 4+, 2+I, tako da su oni jedan rudnik potencijalnog keša ove godine.

Napoli

Karlo Anćeloti je stigao pod Vezuv. Nije nam baš jasno šta će on tu. Verovatno da nije imao više gde da prodaje svoje fore koje su, budimo iskreni, odavno prevaziđene. Njegov dolazak nije privukao neka velika imena u Napoli, ali sačekajmo da vidimo kako će se odvijati zimski prelazni rok. Žoržinjo je u Čelziju, dok je na njegovo mesto stigao Fabijan Ruiz iz Betisa. Po nama, najveće pojačanje će biti Amin Junes iz Ajaksa koji je stigao za 0 evra. Pakao će praviti na terenu sa kim god da igra, mada su ta krila Napolitanaca i bez njega ubitačna. Insinje, Kaljehon, Verdi koji je došao iz Bolonje. Ipak, Napoli ima izgrađen kostur tima koji je tu već dugo, dugo vremena, i možda je Anćeloti baš to što im je falilo. To iskustvo, ta rutina u momentima kada treba da se odigra neka nebitna utakmica, koja je već unapred dobijena. To je ono što je ovom klubu falilo. To ponašanje i taj stav koji priliči velikim i jakim ekipama, koje se bore za trofeje. Kako god, njegova ličnost ne može unazaditi Napoli, već samo obratno. Od Napolija očekujemo da bude goropadan kod kuće i da otkine bodove makar jednom od ova dva tima, a na strani… Pa tu očekujemo da nastupi trener.

Crvena Zvezda

Nećemo mnogo da se bavimo Zvezdom jer je svi znamo. I pride, nećemo da nam jebete majku ako Vam se nešto što jesmo ili nismo napisali, ne dopadne. Nismo mnogo pametovali kroz kvalifikacije, pa nećemo ni sada, da ne malerišemo. Svaki gol koji postignu je uspeh. Svaka utakmica u kojoj ne prime više od 3 gola je uspeh. Ukoliko se ne postavi neki negativni rekord po pitanju gol razlike, ili broju primljenih golova, i to je uspeh.

Rezime grupe C je sledeći. Liverpul i PSŽ idu dalje, kojim redosledom nije toliko bitno. Napoli je treći i kvota koja je tu je vrlo lepa. Zvezda poslednja, sa jednom petardom na gostovanju, ma koliko mi to ne želeli niti da vidimo niti da čujemo. Pretpostavljamo protiv PSŽ-a. Sve ispod 15 golova za Milojevićeve izabranike bi bilo super, ali svi su izlgedi da cifra bude viša od te pretpostavljene.

Napoli 3. mesto  kvota 1.85

PSŽ – Zvezda 5+ u Parizu

Makar jedna utakmica u grupi ide u 7+

Članak Liga Šampiona – Grupa C: GOLOVIIIII !!!! se pojavljuje prvo na Kladza.