Neukrotivi – Faustino Asprilja

  •  
  •  
  •  
  •  

Faustino Asprilja. Heroj mog detinjstva. Vihor koji je lomio sve što mu stane na put, koji je toliko puta dao strašne golove, i koji je toliko puta jednostavno odlučio da ga zaboli kurac za sve.

Prvi čovek koji je Barsi šuknuo tri komada u LŠ, i preduzetnik koji je lansirao svoj brend kondoma. Taj interval njegovog ludila Vam kazuje sve.

I sada će neko da mi kaže da ga ne voli. Nemoj to bratac, ako želiš da budeš poseban i vrlo namuđen, idi učalni se u LDP, pričaj kako si bolji od zemlje u kojoj živiš i odjebi odavde, sa ove stranice.

Faustino Hernan Asprilja Hinestroza, Tino. Bog, otac, heroj, idol.

ipak za neke nije. Za neke je primer sveg lošeg u fudbalu, pokondirenosti, nezrelosti i nadobudnosti.

I sami znamo da smo toliko bili providni, u smislu da nismo krili da nam je miljenik. Makar piscu ovih redova. A realno, kako i ne bi bio, jer retko ko je imao taj šmek prilikom nastupa, koji je mamio osmehe na lica, iako nije dao gol ili napravio neku ludu asistenciju.

Slično je i danas, mnogo godina nakon što je rekao da ide u penziju. Kucate na netu Asprilja i izađe Vam kako u kostimu dinosaurusa jaše svog konja na ranču, ili ide po kući i plaši narod ili stoji na onom huverbordu.

Jebiga, to je taj crni ganfer koji je uzeo lovu i sad radi šta mu padne na pamet, i koji ne boluje od onih snobovskih fazona da mora da bude po bontonu sve, i da se nafuran slika za Instagram i glumi ludilo.

Jok bre, ovaj me više podseća na Džekes.

Ali, Tino, nije bio takav dok je igrao fucu. Bio je možda i najubojitiji napadač koji je ikada hodao zemljom. Problem je bio što je njega mrzelo da poneki put hoda. O svim njegovim kontorverzama moći ćemo da napišemo ceo jedan odeljak u ovom tekstu. Verujte nam, biće Vam itekako zanimljivo.

Početak

Rođen 10. Novembra 1969. godine, u Tului u Kolumbiji, Asprilja je bio predodređen da bude fudbaler. U njegovom okruženju, po sopstvenim rečima, fudbal je bio religija, koja je bila važnija od bilo čega drugog. Nadimak mu je bio Oktopod, ali ne zbog svoje veštine baratanja loptom ili migoljenja iz naručija defanzivaca, već zbog svog apetita. Bukvalno je Asprilja mogao da pojede sve šta mu stavite na sto.

Ponikao je u srednjoškolskoj ekipi Karlos Sarimento, da bi kasnije prve profesionalne korake napravio u Kukuta Deportivu, gde je za 36 utakmica postigao 17 golova. Sa 19 godina ide u veliki Atletiko Nacional, gde postaje internacionalna zvezda jer u 78 tekmi beleži 28 golova, i samim tim privlači ogromnu pažnju klubova iz Evrope. U tom trenutku, porodica Tanci reaguje najbrže i dovodi Asprilju u Parmu u vreme kada su Mlekadžije bile najjače u svojoj istoriji. Već smo pisali o tome, tako da ako niste videli, taj tekst možete naći ovde. Inače te godine je postao i prvak Kolumbije sa Atletikom.

Transfer na Tardini je koštao zvanično 10.9 miliona dolara tada, mada ko zna koliko su braća Kolumbijci još dobili ispod stola.

Sa Mlekadžijama je pisao istoriju. Zaista, ono što su oni tada radili, sumnjamo da će više ijedna generacija ovog italijanskog velikana da ponovi.

Parma i Asprilja, Večna Ljubav

Uzeo je 5 trofeja sa njima, od toga čak četiri evropska, i učinio ovaj klub omiljenim milionima ljudi širom sveta. Jer radio je svašta, kako na terenu tako i van. U to vreme je bez ikakve skromnosti, moglo da se kaže da je najbolji ofanzivac na svetu jer je paralelno u reprezentaciji i u Parmi toliko dominirao da je bio i u izboru za najboljeg igrača sveta, a 1993. je završio kao šesti u zadnjem krugu glasanja.

On je bio taj koji je doneo tu drskost i bezobrazluk koji je Mlekadžijama falio u utakmicama sa velikim timovima Italije tog doba, Milanom, Juveom, Interom itd. Kada je on došao, nije to više bila ona jaka Parma koja ima tendenciju rasta, već je to bio klub koji je u svim aspektima igre mogao da odgovori pomenutim gigantima ravnopravno. Asprilja je bio taj koji je prekinuo niz Milana od 58 mečeva bez poraza, kada je dao gol iz slobodnjaka na San Siru. Isto tako je doneo i svoje ludilo u klub, i na primer doveo svoje saigrače na ivicu nervnog sloma pred finale Kupa Pobednika Kupova 1993.

Šta se dešavalo pitate se?

Pa vidite Asprilja je često znao da ode kući kad mu dune tako i pred utakmicu sa Antverpenom je otišao u Tuluu. Po njegovim rečima, vozač autobusa se zakucao u njegova kola, i onda je naravno mali cigiš hteo da se bije sa njim. Preplašeni lik je zatvorio vrata od busa, koja je špic Parme pokušao da razvali nogom, što mu je i uspelo, ali tako da je slomio staklo i da mu se isto zabolo u cevanicu.

Sva sreća pa je Parma dobila Belgijance sa laganih 3:1, inače bi bila bruka.

Tog leta se ipak oporavio za Kopa Ameriku koja se igrala u Urugvaju, gde je Kolumbiji za malo izmaklo finale , jer je domaćin pobedio Kafeterose sa 0:2.

Ipak i reprezentacija je takođe trpela njegove hirove. Samo mesec dana kasnije nakon bronze u Urugvaju su započele Južnoameričke kvalifikacije za Svetsko Prvenstvo. Argentina je gostovala u Bogoti i sve je trebalo da bude spektakl. E sada, trener Maturana je planirao da Asprilja krene sa klupe, ali mali cigiš je to shvatio naopako, i rekao svojim saigračima, da on ne može da sedi na klupi, jer je to loše za njegov imidž. Nije se ni pozdravio nego se samo okrenuo i otišao iz hotela. Njegov tim je opet pobedio, 2:1, ali je predsednik FS Kolumbije Huan Hoze Belini rešio da kazni Asprilju sa doživotnim izbacivanjem iz repke. Sve se to na kraju sleglo, i Asprilja je malo plakao na konferenciji za štampu kada se izvinjavao i opet je vraćen u tim.

Mesec dana kasnije je Kolumbija u Buenos Airesu demolirala Argentinu sa 0:5, a junak ove priče je dao dva gola i pišao na facu Argentincima posle meča dajući provokativne izjave. Inače, ovo je bio prvi poraz Argentine na svom terenu u takmičarskim utakmicama posle 6 godina. Takođe je ovaj meč poslao Kolumbiju na svoje treće Svetsko, i utro put ka konstantnom pojavljivanju ove selekcije na velikim takmičenjima.

A da ne zaboravimo, ova blamaža je naterala Maradonu da se vrati u tim,  što se završilo vrlo neslavno kada je na prvenstvu izbačen zbog efedrina.

1994. Asprilja nastavlja u svom stilu, donosi Parmi Super Kup Evrope, i igra finale KPK  protiv Arsenala, ali nažalost gubi. U isto vreme ženu i dete vraća kući u domovinu, a zabavlja se sa porno zvezdom u Italiji. Lepota. Nije se nešto nadavao golova, samo 16 na 44 meča u svim takmičenjima.

Na Svetskom Kolumbija ne opravdava očekivanja, i ispada već u grupi, ali tu su već bile neke vanfudbalske stvari upletene.

1995. je malo teža bila za ovog asa. Nije se toliko nalazio u planovima Nevia Skale, i već se osećala neka nesklad u odnosima dvojice.

Novu Godinu proslavlja tako što puca iz pištolja u nekom klubu i hapse ga.

Manje je davao na terenu, bio je bezvoljan, ali kako je sezona odmicala i kako je Parma gurala sve dalje u Evropi, Faustino se zahuhtavao. U polufinalu Kupa UEFA, u dve tekme sa Bajerom iz Leverkuzena je postigao tri gola, a u dvomeču finala protiv Juvea je bio i ponajbolji igrač iako nije postigao nijedan od dva gola Mlekadžija.

Javno je kritikovao Skalu na kraju sezone, govoreći da je on glavni krivac njegovih loših izdanja i da ne želi više nikada da igra za Parmu. I to ne da je kritikovao negde ovako, već u intervjuu za Gazeto delo Sport. Cigiš je to kenjao jer je imao pregovore sa Lidsom u toku, ali kada su se oni izjalovili, vrlo brzo je počeo da liže ono što je pljuvao i opet se na početku sezone 95/96 pojavio u dresu na kome je pisalo Parmalat.

U međuvremenu je osuđen na godinu dana uslovno zbog one pucnjave na Novoj Godini, i podelio je javnost u Kolumbiji. Neki su ga bezuslovno voleli, a neki su videli u njemu sve loše ovog sveta. Šest utakmica za 5 meseci su stvorile veliku tenziju i u Novembru te godine, bije nekog rendom lika u prodavnici u Tului, i preti da će da ga ubije, jer se istripovao da mu je ovaj ukrao kačket.

U toku zimskog prelaznog sezone 95/96, Tanci porodica se načelno dogovorila sa Fabiom Kapelom da preuzme tim. Čak se tu pominjao i neki predugovor koji je bio potpisan. No, za Asprilju je to značio odlazak iz kluba, jer je Kapelo decidirano rekao da mu Kolumbijac ne treba i da se mora prodati. Do tada su za njega stizale mnoge ponude, Intera, Reala, Atletiko Madrida, Borusije Dortmund, ali je Kalisto Tanci uvek stavljao veto na to. Sada nije imao kuda

Tada se iznenada javlja Kevin Kigen, i pravi najveću grešku svoje trenerske karijere….

Njukasl i Raspad Sistema

“Video sam na mapi da je Njukasl pored mora i šta sam drugo mogao da mislim sem da je tu plaža i da je toplo? Zamišljao sam jahte u luci i mnogo sunca”.

To su bile misli cigiša kada je gledao svoju sledeću destinaciju.

Asprilja je stigao na sever Engleske za 6.7 miliona funti. U vreme snežne oluje koja je besnela severom Engleske. Pred novinarima i navijačima se pojavio sa krznenim kaputom, kao pravi majmun, onaj gastarbajterski. U međuvremenu dok su pregovori trajali je pričao kako ga Njukasl zavlači i da nisu ozbiljni, ali je na kraju otišao u tada vodeći tim Engleske koji se klao sa Junajtedom za titulu.

Da budemo precizniji, nije se klao, jer je imao podosta bodova prednosti, i bio je viđen da posle dosta 69 godina, opet prigrabi tron u kolevci fudbala.

Kolumbijac nije želeo da ide tamo, ali nije imao izbora, jer je Parma čak i zapretila sudskom tužbom ukoliko ne prihvati transfer. A realno mu to u tim momentima nije trebalo. Tako da je njegova odiseja na Sent Džejmsu počela nevoljno. U međuvremenu kada je dogovor bio već postignut, Kapelo je dobio ponudu Real Madrida, i nonšalantno je okačio Mlekadžije na kitu, i zaputio se u prestonicu Španije.

Tino nije mnogo čekao na debi, jer ga je Kigen odmah uvrstio u tim na gostovanju protiv Midlzbra. Posle jedne čaše vina i upoznavanja sa saigračima, saopšteno mu je da se sprema i kreće u svlačionicu jer će sedeti na klupi. U tom momentu su Svrake imale četiri uzastopne pobede, a Boro je u Tyne-Tees derbi ušao sa šest poraza u nizu.  Ipak, na 25 minuta pred kraj tekme, gosti su gubili i Kigen je posegnuo za novopridošlicom, kome je dao šansu da uđe i pokaže šta ima. Naravno, stvari su se na terenu odmah promenile u korist Njukasla, jer je Asprilja dovodio protivničke igrače do ludila, i pravio im konstantne probleme. Asistirao je za poravnanje rezultata, i sa njim na terenu su Svrake uspele da dođu do celog plena.

Lepota, nije moglo bolje.

Ali… Opet to ali. Sledeća utakmica protiv Mančester Sitija koji je za razliku od današnjeg vremena u to doba bio jedna prosečna šupačka ekipa se završila vrlo neprijatno i za Asprilju i za Svrake. Remi, 3:3, uz suspenziju Kolumbijca i kaznu od 10 hiljada funti jer je laktom udarao Kita Kurla, defanzivca Sitija. Ovo je samo nagovestilo jedan od najvećih krahova u istoriji engleskog fudbala, koji se tiču šampionske trke.

Njukasl je uspeo da pobedi samo 3 od poslednjih 9 utakmica od kako je Tino došao na sever Engleske, uzimajući 21 bod u finalnih 14 mečeva sezone. On je okarakterisan kao glavni krivac za ovakav razvoj situacije, što donekle i jeste tačno, ali ne u toj meri koliko su engleski mediji kenjali.

Sve se to naravno reflektovalo i na njegovo ponašanje u reprezentaciji, gde je frajer jednom prilikom pred meč sa Bolivijom došao 9 sati kasnije od zakazanog vremena, jer je posmatra izložbu konja.

Inače, ako možemo da kažemo da je Asprilja uživao u još nekoj stvari osim fudbala, to bi bilo jahanje i konjički sportovi. Opčinjen je ovim životinjama, i voli ih do bola. Ima svoju ergelu koju non stop obilazi, licka i i dopunjava.

Elem, da se vratimo na ovo sa Bolivijom. Selektor Ernan Dario Gomez je rekao da ono što radi Asprilja nije niti normalno, niti humano, a i da pokazuje njegovo nepoštovanje prema ekipi. Ali ipak, mali cigan je dao 2 gola na toj utakmici, i Kafeterosi su pobedili sa 4:1.

Izjava trenera posle meča je bila sledeća.

“Ne smem da dozvolim da se ovako ponaša. Ali ljudi, dao je dva gola. Ja ne mogu da pobedim u ovom sukobu”

Kada je Širer došao u Njukasl sredinom 96. Asprilja se javio treneru iz Bogote, i to faksom, u kome je pisalo da ne može da dođe u Englesku jer mu avion nije poleteo. Naravno Njukasl poteže sve veze da se vidi kako šta da on dođe, da bi utvrdili da je avion uredno sleteo i da igrač nije došao.

“Ne znamo gde je” je sve što je trener rekao novinarima na pitanja o Tinu.

U Januaru sledeće godine, Kigen je pobegao iz kluba glavom bez obzira, a nasledio ga je Keni Dagliš. I tu se ništa nije promenilo mnogo. Asprilja je pravio sranja, cepao je mreže na evropskim utakmicama, a ovo ostalo ga i nije mnogo doticalo.

Od sranja, da pomenemo da se bio sa Čilavertom na utakmici sa Paragvajem, i da je naboo policajca kada su ga izbacivali sa koncerta u svom rodnom gradu jer je pravio gužvu.

 

Sledećeg leta je opet faksom iz Kolumbije obavestio tim da ne želi da igra za njih više i da želi da se vrati u Parmu. Naravno da to legenda Liverpula nije dozvolila, i za momenat je oživela karijeru ovog temperamentnog Kolumbijca, a to potvrđuju i njegove partije iz sledeće sezone, a posebno ona kada je razneo Barselonu u Ligi Šampiona i postigao het-trik, vodeći Svrake do pobede od 3:2.

Ipak, iako je razvio dobru vezu sa Daglišom, stekao je mnogo neprijatelja unutar same organizacije u klubu, i često su medijima bile servirane priče od raznih insajdera, koji su štetili reputaciji igrača, ali i atmnosferi u svlačionici. I sam King Keni je o tome pričao u više navrata, tako da je Asprilja prodat nazad u Parmu na kraju 97/98 sezone za 7 miliona funti. Totalni učinak na Sent Džejms Parku, 61 meč, 18 golova.

Bezuspešni Povratak u Italiju

Nije se dugo čekalo na njegov novi gaf, i to je čak uspeo da učini pre nego što se dokopao dresa Parme. Naime, na Svetskom 1998. u prvoj utakmici turnira, Kolumbija je gubila od Rumunije sa 1:0, a Asprilja je bio zamenjen. I sami pogađate šta se desilo. Počeo je da divlja, da kenja po medijima da su drugi trebali da budu zamenjeni, ne on i onda je opet bio isteran iz repke. Iako se izvinio, nije mu dozvolje povrratak nazad u ekipu. Tek posle turnira, na zahteve i pritisak javnosti, opet je reintegrisan u nacionalni sastav.

Ali.. i to nije bilo dovoljno. Kada se 1999. početkom, u Februaru, vraćao iz Majamija sa ekipom, nakon prijateljske sa Nemcima, strašno je zamerio Fudbalskom savezu što je kupio karte za ekonomsku klasu. Jer jebiga, on je Asprilja, ne priliči mu da nije u onim elitnim i foteljama gde možeš da se širiš. Inače, koknuo je Švabama dva gola u remiju 3:3.

Kraj sezone završava carski jer je u Maju u Las Americas hotelu u Kartageni, pijan kao letva izvadio utoku i proveselio se kao mi Srbi. Ceo šaržer u nebo, iako je u zvaničnom izveštaju pisalo da je samo 7 metaka. U Kolumbiji je u to vreme bio na snazi neki zakon koji se odnosio na to da su kazne za šenlučenje srazmerno broju metkova koji ispalite.

Ovo je bila situacija preko koje ni navijači, a ni savez nije želeo da pređe, tako da je je isključen iz repke, nakon velike ankete koja je sprovedena, gde je po prvi put u svom životu, Faustino Asprilja izgubio podršku javnosti. On je naravno poče sve da napušava redom, a između ostalog je potkačio i Oskara Kordobu, tadašnjeg golmana, za koga je rekao da ga prima u bulju i da je gej, kao i nekolicina njegovih saigrača, koji su bili protiv njegovog prisustva u timu.

U Parmi se nije proslavio jer je u dve godine na 20 mečeva postigao 4 pogotka, što je značilo odlaza iz kluba.

Kraj

Sledeća destinacija je bio Palmeiras gde je za godinu ipo odigrao 21 tekmi u dao 3 gola, osvojivši dva manja trofeja, šampionat Ria i Kup Brazilskih Šampiona.

Onda na polusezoni 2000. odlazi u Fluminense, ali se sporo navikava na okruženja i igra samo dve tekme. Već sledeće sezone je onaj stari koji na 10 prvih tekmi daje 8 golova, no povreda ga stiže i šalje van terena podosta vremena.

Onda kreću selidbe, Atalante u Meksiku, Atletiko Nacional, Univerzidad de Čile, Estudijantes.. Ali se videlo da to nije taj Tino, jer mu je koleno već podosta bilo oštećeno.

Vreme mu je isteklo.

Iako je u Ateltiko Nacionalu na 13 tekmi dao 5 golova i bio solidan, videlo se da nije mogao da trči. Na pitanje kako se snalazi na terenu uprkos bolovima u kolenu i limitiranosti svojih fizičik mogućnosti, objasnio je da svi ostali mnogo više trče. Kako su na to pristali, ćemo Vam objasniti u sledećem paragrafu.

U jednoj situaciji neki novinar je bio prisutan na treningu Atletiko Nacionala. Bio je tu po kampusu radio neke intervjue itd. Tokom svega toga, začuo je neku viku i dranje, i ugledao Asprilju kako vitla pištoljem na terenu, i derući se da će sve redom da strelja ako ne trče više. Naravno skandal je odmah izbio. Aspriljina odbrana, a i samog kluba je bila da je to samo bila šala, jer je pištolj bio lažnjak, i da se omaleni napadač samo glupirao sa saigračima koji su znali za foru.

Sad da li je baš bilo tako ne znamo, ali ne bi nas ni čudilo da je bio ozbiljan u nameri da puca u nekog. To je Asprilja.

Inače, imao je ponudu Darlingtona 2002. godine da dođe da igra za njih. Oni su u tom momentu bili u trećoj diviziji, a kontroverzni vlasnik kluba Džor Rejnolds (koji je kasnije zaglavio zatvor zbog zajebancija sa porezom) mu je ponudio u to vreme 17 hiljada funti njedeljno. Pride je imao klauzulu po kojoj bi za Božić uzimao 20% od ulaznica. Na kraju taj eksperiment nije uspeo iako je Asprilja čak i predstavljen pred navijačima na Fithams stadionu. Obe strane su upirale prst u onu drugu, tvrdeći da je ona kriva. Asprilja je na kraju i rekao da je želeo da igra za Darlington jer je Njukasl u blizini, a njemu je želja bila da se trajno naseli u ovom gradu. Ali ipak sa tim novcem koji mu je ponuđen, to nije bilo moguće, jer njegov stil života zahteva mnogo više. Pazite, to je 2002. godina. Imao bi 800 hiljada funti godišnje i pride bonuse, što za to vreme uopšte nije loše. Ali…

Ili Možda Nije

Na terenu naravno, ali van njega je i dalje onaj isti cigan koji hoće da se bije sa svima i koji vadi utoku na keca.

2008. je izvadio frajer mašinku i krenuo da puca na neko obezbeđenje koje se nalazilo nedaleko od njegove farme. Naravno, zaradio je kućni pritvor iz momenta. Išao je po raznim rijalitima gde se napijao, drao, tukao.

Lansirao je svoj brend kondoma za koji je rekao da je mnogo kul.

Kao što smo rekli, iz nekog razloga sa kojim baš nismo upoznati, voli da se oblači u kostim dinosaurusa, ali ako, nama ne smeta, još nam je i zanimljivo.

Jer šta drugo očekivati od ovog lika? Nešto normalno sigurno ne. Oduševljavao nas je na terenu, oduševljavao nas je i van njega, i verujemo da će tako i biti u budućnosti.

Asprilja je, za mene, bio ne samo odličan fudbaler, već i tip koji boji ovaj naš život. Da nije takvih celo naše postojanje bi bilo monotono i sivo. Isti takav je bio i na terenu. Jednostavno utakmice sa i bez njega nisu za poređenje. Uvek je dizao atmnosferu, pravio tenziju, radio poteze zbog kojih se ta draljava utakmica sa Pjaćencom pamti za ceo život, iako je završena 0:0.

Njegova temperamentnost, i donekle nezrelost, je fudbal činila manje profesionalnim i uštogljenim. Jer realno, on je ciganin iz Kolumbije koji je došao do keša i neće nikome da se povinuje i sklanja. Sam je uzeo pare, sam se za njih izborio i ne da na sebe.

I dok se neki slikaju sa raznih ekskluzivnih lokacija i gala priredbi sa spiskom visokih zvanica, naš heroj, ili antiheroj kako god hoćete, uživa u svojim konjima.

I izigrava majmuna.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *