Vremenom smo postali i malo veštiji u tome i počele su da nas interesuju stvari koje nisu bile toliko mejnstrim u našim medijima, ili su jednostavno bile skrajnute, što zbog nedovoljnog interesovanja, ili pak zbog šupačke političke korektnosti koja generalno jebe ovu zemlju samo tako.

Tako smo pre nekoliko meseci, Profesor Paja, Vidoje i moja malenkost, zaseli u kafanu i počeli da pričamo o Dinamu iz Drezdena koji nam je neobično drag. Posebno piscu ovih redova. Zadržali su i dan danas taj svoj duh, koji je pomalo i istočnoevropski, i koji nije klasično germansko-gejevski kada je navijanje u pitanju. Idu bajo moj po 20,000 u Minhen i jebu progresivne i bogate Bavarce gde ih vide.

Zato nikada i neće moći da doguraju do Bundeslige, što nam je i rekao jedan naš, novostečeni, nemački prijatelj koji je zaglavio sa nama par večeri na pivu. Ali o tome ćemo kasnije.

Tako smo i stigli do ove teme koja je probudila u nama interesovanje i želju za istaživanjem. Istočna Nemačka.. fudbal..gvozdena zavesa i andergraund … nepoznata teritorija i puno zanimljivosti koje će definitivno privući našu pažnju.

Pa ko su bili ti Istočni Nemci, koja poznata imena imaju oni? Na primer Matijas Zamer, Ulf Kirsten, Olaf Maršal, Tomas Dol, Darius Voš… To su oni likovi koje mi pamtimo iz mladosti, a verovatno da starijim ljudima Joakim Streiš, Hans Jirgen Doner, Jirgen Kroj, Konrad Vize isto zvuče poznato.

Da Vam skratimo priču. Naša redakcija je odlučila da napravi jednu mini seriju tekstova o fudbalu u Istočnoj Nemačkoj, o tome kako se razvijao, uspesima, zanimljivostima i stvarima koje bi našeg prosečnog čoveka zainteresovale.

Verujte nam, biće Vam itekako čudno dok čitate o ovome, jer postoji mali milion stvari za koje niste znali, a poprilično su kul, iako je u pitanju zemlja koja je bila iza „Gvozdene Zavese.“

Današnja tema je kratak uvod koji će obuhvatiti postojanje lige Istočne Nemačke, ali to je samo osnova jer ćemo se kao i uvek rasplinuti u raznorazne detalje tokom našeg istraživanje. Tako da neka ovo bude osnova i neka polazna tačka, iz koje ćemo nastaviti dalje, i napraviti feljton o fuci u Istočnoj Nemačkoj.

Sovjeti su nakon okupacije Nemačke i nemilosrdne odmazde zabranili fudbal u delu koji su oni kontrolisali. Iako je veliki Helmut Šen držao neke prijateljske utakmice pokrajine Saksonije sa raznoraznim klubovima, sve je to prestalo jer je i on kasnije zbrisao na Zapad.

Najviši rang takmičenja u ovoj državi je bila Oberliga, koja je trajala od 1949 do 1991 godine i nije menjala svoj oblik nešto mnogo, 14 timova, dva ispadaju i to je to. Druga liga DDR-Liga je imala više imena i struktura. Tako je na primer bila izdeljena na Staffel A i Staffel B us svom svom trajanju, sem od ’55 do ’60 kada je bila jednistvena druga liga. Ispod toga su bili Staffel C,D,E itd.

Regionalni stupnjevi takmičenja su bili Bezirkslige kojih je bio pun djavo.

U početku se forsirao ruski sistem takmičenja koji je podrazumevao da se liga igra između proleća i jeseni, ali pošto su ukapirali da u centralnoj Evropi nema snega tokom cele godine, brzo su izmenili model i vratili se na normalan nam period jesen-proleće.

Prvi šampion joj je bio ZSG Horch Zwickau, koji je u zadnjem kolu prvenstva dobio Dresden Friedrichstadt  sa 5-1 i osvojio titulu, kako kažu na kontroverzan način jer im je sudija pomagao. Drezdenski klub je imao 8 igrača na terenu na kraju, i navijači su prekinuli meč.

Tokom trajanja takmičenja, videli smo mnogo različitih osvajača. Dinamo iz Drezdena, Vorvarts Berlin, Karl Cajs Jenu, Magdeburg itd. U suštini to je bilo jedno vrlo interesantno takmičenje sa tog aspekta jer su se šampioni menjali.

Sve dok nije jeda, vrlo verovatno impotentni idiot, u liku direktora Štazija (tajne službe) rešio drugačije. Erik Mielke, koji je verovatno loše karao, se palio na fudbal, i nakon poslednje utakmice u sezoni 1978 je bukvalno rasformirao Dinamo iz Drezdena  i prisilno prebacio mnoštvo igrača u Dinamo iz Berlina, i otvoreno preteći rekao momcima iz Drezdena da će Berlineri u sedećih 10 godina biti šampioni.

Što se i desilo. Tako je jedan isfrustrirani tip (nešto kao Čović) zajebavao čitav narod i ceo sistem. Ali o tome ćemo kasnije.

Kraj lige je bio tragičan pomalo. Godine 1990-91 je održana Oberliga po poslednji put, i to je bio tranzicioni period za ujedinjenu ligu Nemačke. U kojoj su nastupala samo dva kluba sa Istoka. Proveropski nema šta, sve podjednako i svima iste šanse.

Šampion te godine je bila Hanza iz Roštoka.

Poslednji šampion Istočne Nemačke.

Primetićete da su klubovi u toj državi imali ista imena kao i na našim prostorima, Dinamo, Lokomotiva, ili pak slična, Turbina, Motor,Traktor. Imalo je dosta i egzotike, ali i o tome ćemo kasnije.

Nadamo se da smo Vam zagolicali maštu sa ovim tekstom, jer ćemo u budućnosti da objavimo feljton o fudbalu u Istočnoj Nemačkoj, koji je posve nepoznat za šire mase.

Od sledećeg članka krećemo u razradu, a tema će biti šampioni Istočne Nemačke, i njeni najveći klubovi.

Nadamo se da ćete nas zapratiti na našoj Fejsbuk stranici, i tako ostati u toku sa našim novim tekstovima.

Članak Fudbal u Istočnoj Nemačkoj – Uvod se pojavljuje prvo na Kladza.

Juve je konačno otvorio novčanik i počeo da gradi tim koji će napasti Ligu Šampiona, i koji će biti favorit, a ne podređena strana u bilo kom duelu.

E sada, pošto svi pričaju da će Juventus biti napadački tim i da će imati vrh ofanzivu sa Dibalom, Kuadradom ako ga ne utope negde, Ronaldom i ostatkom, mi moramo da reagujemo.

Ne slažemo se sa većinom koja misli da je dolazak Ronalda istorijska stvar koja će da postavi neke limite i granice u smislu Juventusovog napada.

Juve već ima svoj mit, svoju priču i dvojac o kome se govori sa pijetetom, i neopisivom količinom sete i čežnje. Jer ipak, da se sve skockalo, ONI su mogli da imaju sve. Pipo i Pinturićio. Oni su mogli da zgaze sve pred sobom i da budu ti.

No, kao i u životu i u fudbalu morate da imate dozu sreće da bi Vam se sve otvorilo i poklopilo. Ako je nemate, džaba sve.

Del Pjero je uveliko bio afirmisan kada je 1997. mlađani Filipo Inzagi došao u „Staru Damu“ iz Atalante, kao najbolji mladi igrač Italije. U istom trenutku on nije bio samo najbolji mladić, već i najbolji strelac Kalča, jer je u prethodnoj godini 24 puta zatresao mrežu protivnika, i što je najvažnije, svakom rivalu je zabio makar jednom, što je retko kome polazilo od ruke da učini u toku jedne sezone.

I mora se reći da je start ove dvojice bio stravičan, jer su dali 39 golova zajedno te godine u Seriji A, a 59 ukupno.

Zamislite, imate Del Pjera koji je tada bacao magiju oko šesnaesterca i koji je imao nogu za prekid samo takvu, a sa druge strane, sve što on nije mogao da uradi, radio je Pipo svojim šunjanjem, rovarenjem i postavljanjem u kaznenom prostoru.

Pride je iza njih bio veliki Zizu. Pa šta Vam više treba.

Odmah su proradili, posebno Inzagi koji je tresao mreže protiv svih protivnika, onako lagano, samo kako to on zna. Sa druge strane Del Pjero mu je nameštao dosta golova, ali je i sam uvek koristio svaku priliku da pokaže svoje umeće udarcima iz daljine. Sve je teklo kao podmazano, i Juve je te godine ovojio titulu u domaćem prvenstvu i stigao do finala Lige Šampiona, ali ih je Pedja Mijatović sprečio da podignu ušati pehar, koji je umesto ponovo u Torino otišao u Madrid posle 32 godine.

U tom trenutku činilo se da je to to. Da će Juve dugo godina biti u vrhu i da će Stara Dama dominirati Evropom, pa i svetom.

Ali.. Uvek ima to ali.

Pinturićio se povređuje početkom naredne kampanje, i to dosta urušava celu koncepciju Juvenstusa. Inzagi ostaje na visokom nivou, daje 20 golova tokom sezone, i gura Juve na evropskom planu do polufinala gde su ispali, nesrećno od Mančester Junajteda. Vodili su 2:0 posle 10 minuta na Dele Alpiju, Inzagi je oba puta pogodio, ali su nažalost izgubili taj meč, neverovatnim preokretom 2:3.

Kod kuće katastrofa. Sedmo mesto i jedan ogroman udarac za armiju navijača. Ali nada je uprkos tome buktala da će se Juve uzdići i sledeće godine vratiti stvari na staro mesto.

Ipak, to nije bilo presudno i uticajno koliko jedan detalj koji je usmerio tok odnosa ova dva fudbalska filigrana. U znak podrške Del Pjeru, Juve mu nudi do tada neviđeni ugovor koji je potpisan u vreme kada je bio van terena. To je malo bocnulo Inzagijevu sujetu.

Malo…

Sledeća sezona prolazi u Del Pjerovom traženju sebe, i traženju forme koja ga je je krasila dok se nije povredio. Za sve to vreme, Inzagi je taj koji vuče tim u smislu efikasnosti, i Pipo se bezrezervno daje klubu, ali ga i dalje tišti to što je Pinturićio najbolje plaćeni igrač sveta.

Za sve to vreme Del Pjero muči muku na svim frontovima. Izgubio je brzinu, agilnost, pa i samopouzdanje. Dao je samo 9 golova u Kalču te godine, a samo jedan iz igre, i to protiv Parme, sve ostalo iz jedanaesteraca. Podvrgao se režimu jačanja mišića i svojih fizikalija, jer je morao da menja stil igre nakon svih povreda i problema koje je imao. Ipak, izveštio se u dodavanjima, i nakupio 14 asistencija, koje su istini za volju, većina bile Inzagiju.

Intertoto Kup je osvojen te godine. I to je jedini trofej. Nije baš za pohvalu. Ali je strašan udarac doživljen u domaćem prvenstvu. Naime, Juve je imao sve u svojim rukama u poslednjem kolu. Dva boda prednosti, i šansu da osvoji još jedan Skudeto. Ali…

Ali, je teren tog dana bio najveći protivnik Stare Dame, uz veoma napaljenu Peruđu, koja je želela da sruši velikog rivala i nanese mu nemerljivu štetu.

Renato Kuri stadion je do poluvremena bio jedno lepo mesto, na kome se mislilo da će Juventusovi navijači slaviti titulu. I onda se nebo provalilo, i napravilo neverovatan potop, koji nije viđen tih godina u Italiji.Više od 80 minuta se čekalo na početak drugog dela meča, i Pjerluiđi Kolina koji je tada bio delegiran za taj meč, nije imao izbora nego da sedi u svojoj svlačionici i objašnjava svima kakva je situacija.

Juventusovi igrači su prema priči Karla Anćelotija koji je u to vreme bio trener, bili izuzetno nervozni, jer su znali na kom stadionu igraju. Renato Kuri je bio čovek koji se ne pamti po dobrom u Torinu, i čak šta, izaziva veliku nelagodnost. Dvadesetak godina ranije, ovaj igrač je u poslednjem kolu, Juventusu oteo titulu, i njegov gol je izazvao bujicu suza navijača Stare Dame, a doneo neopisivu radost drugoj, onoj najomraženijoj polovini Torina.

16. Maja 1976. Renato Kuri je unesrećio Juve, golom koji mu je uzeo titulu i zadnjem kolu, i ustoličio Torino kao novog šampiona.

Znali su to i Di Livio i Van Der Sar, i Anćeloti i porodica Anjeli.

I duhovi prošlosti su se pojavili u svlačionici na poluvremenu.

Samo četiri minuta nakon nastavka, Alesandro Kalori je savladao Letećeg Holanđanina, i utakmica se završila sa 1-0 za Peruđu, po očajnom terenu, gde se lopta jedna pomerala. U Juventusu opet muk. U Torinu suze, u drugom delu likovanje, a vi dragi čitaoci pamtite ovaj podatak, i imajte na umu kada igraju Juve i Preuđa u Torinu, da će Stara Dama gledati uvek da ugazi goste sa što većom razlikom.

Da se vratimo na Pinturikija i Pipa. 20. Februar je po mnogima odredio sudbinu ovog dvojca. Igralo se sa Venecijom, i Juve je rutinski odrađivao posao. Del Pjero je iz penala doveo njegov tim u vođstvo, i utakmica je kontrolisana poprilično lako. E tada je Inzagi stupio na scenu i po prvi put javno pokazao svoje nezadovoljstvo, tj nagovestio da stvari uopšte nisu idilične podno Alpa. Najpre je Pipo bio u šansi u toku prvog poluvremena, kada mu je Del Pjero maltene oteo loptu sa noge i promašio gol. E sada je došlo vreme za naplatu. Inzagi pred golmanom, ima saigrača iz špica saamog, ali ne, on ipak sam rešava situaciju.

Ništa specijalno rekli bi ste, pa to je Inzagi on je taj koji daje golove. Da, ali njegovo teatralno slavlje koje je bilo bez Del Pjera je odmah uočeno. Malo kasnije, ista situacija, Inzagi radi istu stvar samo maši. Zatim daje još jedan pogodak, da bi pred sam kraj, on ukrao loptu Del Pjeru, i samo je ugurao u gol, trčeći od svog saigrača da proslavi gol.

Ratne sekire su otkopane, zvanično.

Del Pjero daje izjave u novinama koje su pecnule Pipa, kako je srećno dao golove, kako nije u redu da ne doda loptu itd.

To je bio i kraj prijateljstva ova dva tipa. Sledeće godine je došao Trezege. Inzagi je polako ispadao iz postave, mada je uspeo da postigne 16 golova u svim takmičenjima, na manje utakmica nego Del Pjero koji je dao samo 9. Juventus je opet bio kratak za malo da osvoji titulu, koja je ovog puta otišla u Rim, kod Batistute i Rome.

Na kraju sezone 2001. Pipo odlazi u Milan, i tako se, nesrećno i neslavno završava epizoda koja je mogla da obečeži istoriju ove igre. U Juveu je postao prvi igrač u istoriji Lige Šampiona koji je postigao dva het-trika, srušio mnoge rekorde, i stvorio jedan mit, uz pomoć Pinturićija, koji i dalje živi u Torinu.

Mit da je Juve imao najbolji špic na svetu, i koji je mogao da bude najbolji ikada. O dva tipa koja su mogla da drže fudbal u šaci. Ovaj u šesnaest metara, ovaj van. Ovaj nogom, ovaj glavom, ovaj tehnikom, ovaj njuhom…

Mit o tandemu koji je mogao da ima sve….

Eh, ti lepi Kapa dresovi…

Članak A Mogli su da Imaju Sve – Pipo i Pinturićio se pojavljuje prvo na Kladza.

Prvi čovek koji je Barsi šuknuo tri komada u LŠ, i preduzetnik koji je lansirao svoj brend kondoma. Taj interval njegovog ludila Vam kazuje sve.

I sada će neko da mi kaže da ga ne voli. Nemoj to bratac, ako želiš da budeš poseban i vrlo namuđen, idi učalni se u LDP, pričaj kako si bolji od zemlje u kojoj živiš i odjebi odavde, sa ove stranice.

Faustino Hernan Asprilja Hinestroza, Tino. Bog, otac, heroj, idol.

ipak za neke nije. Za neke je primer sveg lošeg u fudbalu, pokondirenosti, nezrelosti i nadobudnosti.

I sami znamo da smo toliko bili providni, u smislu da nismo krili da nam je miljenik. Makar piscu ovih redova. A realno, kako i ne bi bio, jer retko ko je imao taj šmek prilikom nastupa, koji je mamio osmehe na lica, iako nije dao gol ili napravio neku ludu asistenciju.

Slično je i danas, mnogo godina nakon što je rekao da ide u penziju. Kucate na netu Asprilja i izađe Vam kako u kostimu dinosaurusa jaše svog konja na ranču, ili ide po kući i plaši narod ili stoji na onom huverbordu.

Jebiga, to je taj crni ganfer koji je uzeo lovu i sad radi šta mu padne na pamet, i koji ne boluje od onih snobovskih fazona da mora da bude po bontonu sve, i da se nafuran slika za Instagram i glumi ludilo.

Jok bre, ovaj me više podseća na Džekes.

Ali, Tino, nije bio takav dok je igrao fucu. Bio je možda i najubojitiji napadač koji je ikada hodao zemljom. Problem je bio što je njega mrzelo da poneki put hoda. O svim njegovim kontorverzama moći ćemo da napišemo ceo jedan odeljak u ovom tekstu. Verujte nam, biće Vam itekako zanimljivo.

Početak

Rođen 10. Novembra 1969. godine, u Tului u Kolumbiji, Asprilja je bio predodređen da bude fudbaler. U njegovom okruženju, po sopstvenim rečima, fudbal je bio religija, koja je bila važnija od bilo čega drugog. Nadimak mu je bio Oktopod, ali ne zbog svoje veštine baratanja loptom ili migoljenja iz naručija defanzivaca, već zbog svog apetita. Bukvalno je Asprilja mogao da pojede sve šta mu stavite na sto.

Ponikao je u srednjoškolskoj ekipi Karlos Sarimento, da bi kasnije prve profesionalne korake napravio u Kukuta Deportivu, gde je za 36 utakmica postigao 17 golova. Sa 19 godina ide u veliki Atletiko Nacional, gde postaje internacionalna zvezda jer u 78 tekmi beleži 28 golova, i samim tim privlači ogromnu pažnju klubova iz Evrope. U tom trenutku, porodica Tanci reaguje najbrže i dovodi Asprilju u Parmu u vreme kada su Mlekadžije bile najjače u svojoj istoriji. Već smo pisali o tome, tako da ako niste videli, taj tekst možete naći ovde. Inače te godine je postao i prvak Kolumbije sa Atletikom.

Transfer na Tardini je koštao zvanično 10.9 miliona dolara tada, mada ko zna koliko su braća Kolumbijci još dobili ispod stola.

Sa Mlekadžijama je pisao istoriju. Zaista, ono što su oni tada radili, sumnjamo da će više ijedna generacija ovog italijanskog velikana da ponovi.

Parma i Asprilja, Večna Ljubav

Uzeo je 5 trofeja sa njima, od toga čak četiri evropska, i učinio ovaj klub omiljenim milionima ljudi širom sveta. Jer radio je svašta, kako na terenu tako i van. U to vreme je bez ikakve skromnosti, moglo da se kaže da je najbolji ofanzivac na svetu jer je paralelno u reprezentaciji i u Parmi toliko dominirao da je bio i u izboru za najboljeg igrača sveta, a 1993. je završio kao šesti u zadnjem krugu glasanja.

On je bio taj koji je doneo tu drskost i bezobrazluk koji je Mlekadžijama falio u utakmicama sa velikim timovima Italije tog doba, Milanom, Juveom, Interom itd. Kada je on došao, nije to više bila ona jaka Parma koja ima tendenciju rasta, već je to bio klub koji je u svim aspektima igre mogao da odgovori pomenutim gigantima ravnopravno. Asprilja je bio taj koji je prekinuo niz Milana od 58 mečeva bez poraza, kada je dao gol iz slobodnjaka na San Siru. Isto tako je doneo i svoje ludilo u klub, i na primer doveo svoje saigrače na ivicu nervnog sloma pred finale Kupa Pobednika Kupova 1993.

Šta se dešavalo pitate se?

Pa vidite Asprilja je često znao da ode kući kad mu dune tako i pred utakmicu sa Antverpenom je otišao u Tuluu. Po njegovim rečima, vozač autobusa se zakucao u njegova kola, i onda je naravno mali cigiš hteo da se bije sa njim. Preplašeni lik je zatvorio vrata od busa, koja je špic Parme pokušao da razvali nogom, što mu je i uspelo, ali tako da je slomio staklo i da mu se isto zabolo u cevanicu.

Sva sreća pa je Parma dobila Belgijance sa laganih 3:1, inače bi bila bruka.

Tog leta se ipak oporavio za Kopa Ameriku koja se igrala u Urugvaju, gde je Kolumbiji za malo izmaklo finale , jer je domaćin pobedio Kafeterose sa 0:2.

Ipak i reprezentacija je takođe trpela njegove hirove. Samo mesec dana kasnije nakon bronze u Urugvaju su započele Južnoameričke kvalifikacije za Svetsko Prvenstvo. Argentina je gostovala u Bogoti i sve je trebalo da bude spektakl. E sada, trener Maturana je planirao da Asprilja krene sa klupe, ali mali cigiš je to shvatio naopako, i rekao svojim saigračima, da on ne može da sedi na klupi, jer je to loše za njegov imidž. Nije se ni pozdravio nego se samo okrenuo i otišao iz hotela. Njegov tim je opet pobedio, 2:1, ali je predsednik FS Kolumbije Huan Hoze Belini rešio da kazni Asprilju sa doživotnim izbacivanjem iz repke. Sve se to na kraju sleglo, i Asprilja je malo plakao na konferenciji za štampu kada se izvinjavao i opet je vraćen u tim.

Mesec dana kasnije je Kolumbija u Buenos Airesu demolirala Argentinu sa 0:5, a junak ove priče je dao dva gola i pišao na facu Argentincima posle meča dajući provokativne izjave. Inače, ovo je bio prvi poraz Argentine na svom terenu u takmičarskim utakmicama posle 6 godina. Takođe je ovaj meč poslao Kolumbiju na svoje treće Svetsko, i utro put ka konstantnom pojavljivanju ove selekcije na velikim takmičenjima.

A da ne zaboravimo, ova blamaža je naterala Maradonu da se vrati u tim,  što se završilo vrlo neslavno kada je na prvenstvu izbačen zbog efedrina.

1994. Asprilja nastavlja u svom stilu, donosi Parmi Super Kup Evrope, i igra finale KPK  protiv Arsenala, ali nažalost gubi. U isto vreme ženu i dete vraća kući u domovinu, a zabavlja se sa porno zvezdom u Italiji. Lepota. Nije se nešto nadavao golova, samo 16 na 44 meča u svim takmičenjima.

Na Svetskom Kolumbija ne opravdava očekivanja, i ispada već u grupi, ali tu su već bile neke vanfudbalske stvari upletene.

1995. je malo teža bila za ovog asa. Nije se toliko nalazio u planovima Nevia Skale, i već se osećala neka nesklad u odnosima dvojice.

Novu Godinu proslavlja tako što puca iz pištolja u nekom klubu i hapse ga.

Manje je davao na terenu, bio je bezvoljan, ali kako je sezona odmicala i kako je Parma gurala sve dalje u Evropi, Faustino se zahuhtavao. U polufinalu Kupa UEFA, u dve tekme sa Bajerom iz Leverkuzena je postigao tri gola, a u dvomeču finala protiv Juvea je bio i ponajbolji igrač iako nije postigao nijedan od dva gola Mlekadžija.

Javno je kritikovao Skalu na kraju sezone, govoreći da je on glavni krivac njegovih loših izdanja i da ne želi više nikada da igra za Parmu. I to ne da je kritikovao negde ovako, već u intervjuu za Gazeto delo Sport. Cigiš je to kenjao jer je imao pregovore sa Lidsom u toku, ali kada su se oni izjalovili, vrlo brzo je počeo da liže ono što je pljuvao i opet se na početku sezone 95/96 pojavio u dresu na kome je pisalo Parmalat.

U međuvremenu je osuđen na godinu dana uslovno zbog one pucnjave na Novoj Godini, i podelio je javnost u Kolumbiji. Neki su ga bezuslovno voleli, a neki su videli u njemu sve loše ovog sveta. Šest utakmica za 5 meseci su stvorile veliku tenziju i u Novembru te godine, bije nekog rendom lika u prodavnici u Tului, i preti da će da ga ubije, jer se istripovao da mu je ovaj ukrao kačket.

U toku zimskog prelaznog sezone 95/96, Tanci porodica se načelno dogovorila sa Fabiom Kapelom da preuzme tim. Čak se tu pominjao i neki predugovor koji je bio potpisan. No, za Asprilju je to značio odlazak iz kluba, jer je Kapelo decidirano rekao da mu Kolumbijac ne treba i da se mora prodati. Do tada su za njega stizale mnoge ponude, Intera, Reala, Atletiko Madrida, Borusije Dortmund, ali je Kalisto Tanci uvek stavljao veto na to. Sada nije imao kuda

Tada se iznenada javlja Kevin Kigen, i pravi najveću grešku svoje trenerske karijere….

Njukasl i Raspad Sistema

„Video sam na mapi da je Njukasl pored mora i šta sam drugo mogao da mislim sem da je tu plaža i da je toplo? Zamišljao sam jahte u luci i mnogo sunca“.

To su bile misli cigiša kada je gledao svoju sledeću destinaciju.

Asprilja je stigao na sever Engleske za 6.7 miliona funti. U vreme snežne oluje koja je besnela severom Engleske. Pred novinarima i navijačima se pojavio sa krznenim kaputom, kao pravi majmun, onaj gastarbajterski. U međuvremenu dok su pregovori trajali je pričao kako ga Njukasl zavlači i da nisu ozbiljni, ali je na kraju otišao u tada vodeći tim Engleske koji se klao sa Junajtedom za titulu.

Da budemo precizniji, nije se klao, jer je imao podosta bodova prednosti, i bio je viđen da posle dosta 69 godina, opet prigrabi tron u kolevci fudbala.

Kolumbijac nije želeo da ide tamo, ali nije imao izbora, jer je Parma čak i zapretila sudskom tužbom ukoliko ne prihvati transfer. A realno mu to u tim momentima nije trebalo. Tako da je njegova odiseja na Sent Džejmsu počela nevoljno. U međuvremenu kada je dogovor bio već postignut, Kapelo je dobio ponudu Real Madrida, i nonšalantno je okačio Mlekadžije na kitu, i zaputio se u prestonicu Španije.

Tino nije mnogo čekao na debi, jer ga je Kigen odmah uvrstio u tim na gostovanju protiv Midlzbra. Posle jedne čaše vina i upoznavanja sa saigračima, saopšteno mu je da se sprema i kreće u svlačionicu jer će sedeti na klupi. U tom momentu su Svrake imale četiri uzastopne pobede, a Boro je u Tyne-Tees derbi ušao sa šest poraza u nizu.  Ipak, na 25 minuta pred kraj tekme, gosti su gubili i Kigen je posegnuo za novopridošlicom, kome je dao šansu da uđe i pokaže šta ima. Naravno, stvari su se na terenu odmah promenile u korist Njukasla, jer je Asprilja dovodio protivničke igrače do ludila, i pravio im konstantne probleme. Asistirao je za poravnanje rezultata, i sa njim na terenu su Svrake uspele da dođu do celog plena.

Lepota, nije moglo bolje.

Ali… Opet to ali. Sledeća utakmica protiv Mančester Sitija koji je za razliku od današnjeg vremena u to doba bio jedna prosečna šupačka ekipa se završila vrlo neprijatno i za Asprilju i za Svrake. Remi, 3:3, uz suspenziju Kolumbijca i kaznu od 10 hiljada funti jer je laktom udarao Kita Kurla, defanzivca Sitija. Ovo je samo nagovestilo jedan od najvećih krahova u istoriji engleskog fudbala, koji se tiču šampionske trke.

Njukasl je uspeo da pobedi samo 3 od poslednjih 9 utakmica od kako je Tino došao na sever Engleske, uzimajući 21 bod u finalnih 14 mečeva sezone. On je okarakterisan kao glavni krivac za ovakav razvoj situacije, što donekle i jeste tačno, ali ne u toj meri koliko su engleski mediji kenjali.

Sve se to naravno reflektovalo i na njegovo ponašanje u reprezentaciji, gde je frajer jednom prilikom pred meč sa Bolivijom došao 9 sati kasnije od zakazanog vremena, jer je posmatra izložbu konja.

Inače, ako možemo da kažemo da je Asprilja uživao u još nekoj stvari osim fudbala, to bi bilo jahanje i konjički sportovi. Opčinjen je ovim životinjama, i voli ih do bola. Ima svoju ergelu koju non stop obilazi, licka i i dopunjava.

Elem, da se vratimo na ovo sa Bolivijom. Selektor Ernan Dario Gomez je rekao da ono što radi Asprilja nije niti normalno, niti humano, a i da pokazuje njegovo nepoštovanje prema ekipi. Ali ipak, mali cigan je dao 2 gola na toj utakmici, i Kafeterosi su pobedili sa 4:1.

Izjava trenera posle meča je bila sledeća.

„Ne smem da dozvolim da se ovako ponaša. Ali ljudi, dao je dva gola. Ja ne mogu da pobedim u ovom sukobu“

Kada je Širer došao u Njukasl sredinom 96. Asprilja se javio treneru iz Bogote, i to faksom, u kome je pisalo da ne može da dođe u Englesku jer mu avion nije poleteo. Naravno Njukasl poteže sve veze da se vidi kako šta da on dođe, da bi utvrdili da je avion uredno sleteo i da igrač nije došao.

„Ne znamo gde je“ je sve što je trener rekao novinarima na pitanja o Tinu.

U Januaru sledeće godine, Kigen je pobegao iz kluba glavom bez obzira, a nasledio ga je Keni Dagliš. I tu se ništa nije promenilo mnogo. Asprilja je pravio sranja, cepao je mreže na evropskim utakmicama, a ovo ostalo ga i nije mnogo doticalo.

Od sranja, da pomenemo da se bio sa Čilavertom na utakmici sa Paragvajem, i da je naboo policajca kada su ga izbacivali sa koncerta u svom rodnom gradu jer je pravio gužvu.

Sledećeg leta je opet faksom iz Kolumbije obavestio tim da ne želi da igra za njih više i da želi da se vrati u Parmu. Naravno da to legenda Liverpula nije dozvolila, i za momenat je oživela karijeru ovog temperamentnog Kolumbijca, a to potvrđuju i njegove partije iz sledeće sezone, a posebno ona kada je razneo Barselonu u Ligi Šampiona i postigao het-trik, vodeći Svrake do pobede od 3:2.

Ipak, iako je razvio dobru vezu sa Daglišom, stekao je mnogo neprijatelja unutar same organizacije u klubu, i često su medijima bile servirane priče od raznih insajdera, koji su štetili reputaciji igrača, ali i atmnosferi u svlačionici. I sam King Keni je o tome pričao u više navrata, tako da je Asprilja prodat nazad u Parmu na kraju 97/98 sezone za 7 miliona funti. Totalni učinak na Sent Džejms Parku, 61 meč, 18 golova.

Bezuspešni Povratak u Italiju

Nije se dugo čekalo na njegov novi gaf, i to je čak uspeo da učini pre nego što se dokopao dresa Parme. Naime, na Svetskom 1998. u prvoj utakmici turnira, Kolumbija je gubila od Rumunije sa 1:0, a Asprilja je bio zamenjen. I sami pogađate šta se desilo. Počeo je da divlja, da kenja po medijima da su drugi trebali da budu zamenjeni, ne on i onda je opet bio isteran iz repke. Iako se izvinio, nije mu dozvolje povrratak nazad u ekipu. Tek posle turnira, na zahteve i pritisak javnosti, opet je reintegrisan u nacionalni sastav.

Ali.. i to nije bilo dovoljno. Kada se 1999. početkom, u Februaru, vraćao iz Majamija sa ekipom, nakon prijateljske sa Nemcima, strašno je zamerio Fudbalskom savezu što je kupio karte za ekonomsku klasu. Jer jebiga, on je Asprilja, ne priliči mu da nije u onim elitnim i foteljama gde možeš da se širiš. Inače, koknuo je Švabama dva gola u remiju 3:3.

Kraj sezone završava carski jer je u Maju u Las Americas hotelu u Kartageni, pijan kao letva izvadio utoku i proveselio se kao mi Srbi. Ceo šaržer u nebo, iako je u zvaničnom izveštaju pisalo da je samo 7 metaka. U Kolumbiji je u to vreme bio na snazi neki zakon koji se odnosio na to da su kazne za šenlučenje srazmerno broju metkova koji ispalite.

Ovo je bila situacija preko koje ni navijači, a ni savez nije želeo da pređe, tako da je je isključen iz repke, nakon velike ankete koja je sprovedena, gde je po prvi put u svom životu, Faustino Asprilja izgubio podršku javnosti. On je naravno poče sve da napušava redom, a između ostalog je potkačio i Oskara Kordobu, tadašnjeg golmana, za koga je rekao da ga prima u bulju i da je gej, kao i nekolicina njegovih saigrača, koji su bili protiv njegovog prisustva u timu.

U Parmi se nije proslavio jer je u dve godine na 20 mečeva postigao 4 pogotka, što je značilo odlaza iz kluba.

Kraj

Sledeća destinacija je bio Palmeiras gde je za godinu ipo odigrao 21 tekmi u dao 3 gola, osvojivši dva manja trofeja, šampionat Ria i Kup Brazilskih Šampiona.

Onda na polusezoni 2000. odlazi u Fluminense, ali se sporo navikava na okruženja i igra samo dve tekme. Već sledeće sezone je onaj stari koji na 10 prvih tekmi daje 8 golova, no povreda ga stiže i šalje van terena podosta vremena.

Onda kreću selidbe, Atalante u Meksiku, Atletiko Nacional, Univerzidad de Čile, Estudijantes.. Ali se videlo da to nije taj Tino, jer mu je koleno već podosta bilo oštećeno.

Vreme mu je isteklo.

Iako je u Ateltiko Nacionalu na 13 tekmi dao 5 golova i bio solidan, videlo se da nije mogao da trči. Na pitanje kako se snalazi na terenu uprkos bolovima u kolenu i limitiranosti svojih fizičik mogućnosti, objasnio je da svi ostali mnogo više trče. Kako su na to pristali, ćemo Vam objasniti u sledećem paragrafu.

U jednoj situaciji neki novinar je bio prisutan na treningu Atletiko Nacionala. Bio je tu po kampusu radio neke intervjue itd. Tokom svega toga, začuo je neku viku i dranje, i ugledao Asprilju kako vitla pištoljem na terenu, i derući se da će sve redom da strelja ako ne trče više. Naravno skandal je odmah izbio. Aspriljina odbrana, a i samog kluba je bila da je to samo bila šala, jer je pištolj bio lažnjak, i da se omaleni napadač samo glupirao sa saigračima koji su znali za foru.

Sad da li je baš bilo tako ne znamo, ali ne bi nas ni čudilo da je bio ozbiljan u nameri da puca u nekog. To je Asprilja.

Inače, imao je ponudu Darlingtona 2002. godine da dođe da igra za njih. Oni su u tom momentu bili u trećoj diviziji, a kontroverzni vlasnik kluba Džor Rejnolds (koji je kasnije zaglavio zatvor zbog zajebancija sa porezom) mu je ponudio u to vreme 17 hiljada funti njedeljno. Pride je imao klauzulu po kojoj bi za Božić uzimao 20% od ulaznica. Na kraju taj eksperiment nije uspeo iako je Asprilja čak i predstavljen pred navijačima na Fithams stadionu. Obe strane su upirale prst u onu drugu, tvrdeći da je ona kriva. Asprilja je na kraju i rekao da je želeo da igra za Darlington jer je Njukasl u blizini, a njemu je želja bila da se trajno naseli u ovom gradu. Ali ipak sa tim novcem koji mu je ponuđen, to nije bilo moguće, jer njegov stil života zahteva mnogo više. Pazite, to je 2002. godina. Imao bi 800 hiljada funti godišnje i pride bonuse, što za to vreme uopšte nije loše. Ali…

Ili Možda Nije

Na terenu naravno, ali van njega je i dalje onaj isti cigan koji hoće da se bije sa svima i koji vadi utoku na keca.

2008. je izvadio frajer mašinku i krenuo da puca na neko obezbeđenje koje se nalazilo nedaleko od njegove farme. Naravno, zaradio je kućni pritvor iz momenta. Išao je po raznim rijalitima gde se napijao, drao, tukao.

Lansirao je svoj brend kondoma za koji je rekao da je mnogo kul.

Kao što smo rekli, iz nekog razloga sa kojim baš nismo upoznati, voli da se oblači u kostim dinosaurusa, ali ako, nama ne smeta, još nam je i zanimljivo.

Jer šta drugo očekivati od ovog lika? Nešto normalno sigurno ne. Oduševljavao nas je na terenu, oduševljavao nas je i van njega, i verujemo da će tako i biti u budućnosti.

Asprilja je, za mene, bio ne samo odličan fudbaler, već i tip koji boji ovaj naš život. Da nije takvih celo naše postojanje bi bilo monotono i sivo. Isti takav je bio i na terenu. Jednostavno utakmice sa i bez njega nisu za poređenje. Uvek je dizao atmnosferu, pravio tenziju, radio poteze zbog kojih se ta draljava utakmica sa Pjaćencom pamti za ceo život, iako je završena 0:0.

Njegova temperamentnost, i donekle nezrelost, je fudbal činila manje profesionalnim i uštogljenim. Jer realno, on je ciganin iz Kolumbije koji je došao do keša i neće nikome da se povinuje i sklanja. Sam je uzeo pare, sam se za njih izborio i ne da na sebe.

I dok se neki slikaju sa raznih ekskluzivnih lokacija i gala priredbi sa spiskom visokih zvanica, naš heroj, ili antiheroj kako god hoćete, uživa u svojim konjima.

I izigrava majmuna.

Članak Neukrotivi – Faustino Asprilja se pojavljuje prvo na Kladza.

No, da se vratimo na ono zbog čega smo ovde. Vidite mi smo sportski sajt, i kao takav mi volimo da butamo i istražujemo po škakljivim i interesantnom temama. Jedna od takvih je i ova današnja.

Fudbal u doba nacizma, u Nemačkoj. Švabe su nas razočarale pomalo ovih dana, jer su ispale već u prvoj rundi u Rusiji. Ali ako ćemo iskreno, pa kad su se oni dobro proveli u toj zemlji kroz svoju istoriju. Ipak, njihova istorija, fudbalska, je fascinantna, i kopajući kroz nju, pažnju nam je privukao ovaj period, o kome se iz političke korektnosti ne priča baš. I baš zato nam je interesantan. Jer mi nismo politički korektni. Tj, nismo uopšte korektni.

Šta god mislili o Švabama u to doba, vrlo je verovatno da su imali najuređeniju i najsavršeniju organizaciju lige, a i kupa, u to vreme. Donekle je tako i danas, i umnogome je upravo ovaj period odredio tako nešto, svojim pravilima i rešenjima koja su bila vrhunska. Ali počećemo polako sve od starta, da objasnimo kako je sve krenulo.

Početak svega se desio 1933. kada je krenula apsolutna dominacija Hićkove partije. Isprva je pokušano da se osnuje takmičenje koje bi bilo nalik današnjem, sa jednim najvišim rangom , ali to nije uspelo, pa je iz toga proistekla GAULIGEN. U suštini to je takmičenje koje se sastojalo iz 16 regionalnih liga, koje su kasnije davale po jednog ili dva predstavnika, i gde se formiralo kup takmičenje ili neka vrsta mini prvenstva iz grupa, nalik tekućem Svetskom. Gau na nemačkom znači region, oblast i u Nemačkoj ih je po tada utvrđenom administrativnom delu bilo 16. Kako su rasle Nemačke teritorije pod okupacijom, i broj Gauliga je takođe rastao, pa su neke bile pridodate tokom vremena. Sve je to trajalo do 1945. i kraja rata.

Sve je ovo uredio Hans fon Tšamer und Osten (Hans von Tschammer und Osten). Kakvo ime a? Valjda smo ga lepo interpretirali. U to vreme ovaj baja je bio glavni za sport u Trećem Rajhu, iliti Reichssportführer.

Na njegovo insistiranje je napravljeno kup takmičenje koje do tada nije postojalo u Nemačkoj i ono i dan danas postoji, i mi ga znamo kao DFB Pokal.  1935. kada je odigrano prvi put, u čast svog osnivača dobilo je ime Tschammerpokal. Nije mnogo trajalo, nekih 8 godina, ali je ipak ostavilo dubok trag u Nemačkom fudbalu i ostalo do dan danas. Pod drugim imenom, ali mnogo toga iz nacizma je samo presvuklo obeležija i nastavilo da šljaka. Ustrojio je fudbalsku organizaciju, koja iako nije imala mnogo slobode u nekim oblastima, je bila vrlo rentabilna i profesionalna. Da skratimo. Ovej tip je napravio fudbal u Švabiji kakvim ga mi danas poznajemo.

Pazite sada ovo. Finansije su bile uređene do bola, a delile su se na jedan vrlo fer i pravedan način, koji ćemo opisati u sledećih par rečenica.

Uz sponzore koji tada nisu imali veliku ulogu kao što je to danas, najbitniji i osnovni izvor prihoda su bile ulaznice. E sada, kako je sve to bilo uređeno. Celokupna suma od ulaza je deljena na tri dela. Fudbalskom savezu je išlo 5% a ostatak je deljen između timova, nakon odbitka 10% za domaćina čiji je teren korišćen, i 5% koji su takođe išli njemu u korist jer je imao administrativne troskove. Ostalih 80% je deljeno na ravne časti.

Ovo pravilo se menjalo kada se neke utakmice odigravaju na neutralnom terenu, jer se u kasnijim fazama takmičenja dešavalo i to. U tom slučaju 15% je išlo klubu vlasniku terena, a po 25% ostalim trima stranama, tj klubovima i savezu.

Kada su pak igrana polufinala i finala takmičenja, nakon odbitka 15% koji su išli domaćinu, klubovi su dobijali 20% odnosno 15% finalna utakmica. Realno, ovaj ključ je veoma dobar, jer što si atraktivniji tim, i što imaš više navijača, više ćeš i para imati, i to je teralo klubove u to vreme da se trude oko pridobijanja novih fanova. A isto tako je i davao šansu nekim malo manjim timovima da dobiju finansijsku injekciju kada im dolazi ili kada idu nekoj velikoj aždaji na noge.

Sada kad smo već kod aždaja tog vremena, nesumnjivo nauspešniji klub je bio Šalke 04. I zbog toga ih i dan danas bije glas da su bili Hitlerov omiljeni klub. Otuda toliki animozitet između njih i Borusije i Bajerna iz Minhena. Potonja dva su bila šikanirana za vreme Nacista. Borusija jer je imala levičare navijače, a Bajern jer je imao Jevreje u upravi i klubu. No, da se vratimo mi na Šalke. Oni su tada osvojili 6 titula i jedan kup. I moramo da dodamo da su igrali još jedno finale prvenstva i još čak četiri finala kupa. Dvojac koji ih je predvodio tada i koji je predstavljao najbolje što Nemci imaju su bili Ernst Kucora i Fric Szepan. Nisu baš imali arijevska pretimena ali su poslužili svrsi. Oni su odigrali zajedno više od po 350 utakmica za Rudare i postigli preko 500 golova kombinovano. U svim uspesima ovog kluba su oni učestvovali, i ne samo to, već su daleko bili najzaslužniji.

Iza njih su po trofejima bili Dresdener FC sa po dva trofeja u oba takmičenja i Nirnberg koji je imao dva kupa i jednu titulu. Pored njih su titule još osvajali i Hanover i verovali ili ne Rapid iz Beča koji je 1941. osvojio šampionat, jer su tada Nemačka i Austrija bile jedna zemlja. Isto tako je zadnji kup osvojio 1943. First Vienna FC, dok je Rapid 1938. osvojio takođe isto takmičenje. Kup su podizali i igrači Minhena 1860 kao i VFB Lajpciga.

Tako da eto, Rapid iz Beča ima i dva trofeja u Nemačkoj, može da se pohvali i time. Ono što je interesantno je da se finale koje su oni osvojili protiv Šalkea, održalo 22. Juna 1941. na dan kada je otpočela invazija Nemaca na Sovjetski Savez.

Što se posećenosti tiče, i tada kao i sada Nemački fudbal je prednjačio po broju gledalaca u Evropi. Ne želimo da ulazimo u to da li je ovo produkt naci kampanje ili ne, ali finala su retko kada bila ispod 100 hiljada ljudi. A i kada su bila, ta cifra je bila impozantna.

Zamislite vi te ludake. Saveznici su uveliko napredovali na njihovoj teritoriji, Rusi su jurili ka Berlinu, da stignu prvi, ali fudbal nije smeo da stane. Gauliga se zadnje godine nije igrala već su bile sitnije lige koje su bile regionalnog tipa da bi se smanjili troškovi i zbog toga što je dosta ljudi već bilo regrutovano i jedinice Vermahta. Sezona 43-44 je bila otkazana, ali su se ljudi pobunili zbog toga i nisu želeli da fudbal trpi zbog rata.

Poslednja utakmica odigrana u doba Trećeg Rajha je po mnogima bio minhenski derbi pred nekih 45,000 ljudi, u kome je Bajern pobedio Minhen 1860 rezultatom 3:2. To se desilo 23. Aprila 1945. E sada postoji i teorija da se poslednji oficijelni meč u doba nacizma odigrao u Hamburgu između istoimenog tima i Altone, što je takođe bio gradski derbi, i pobednik je bio poznatiji tim, 4:2. Datum 29. April. Manje od dve nedelje kasnije, Nemačka je kapitulirala, bezuslovno.

Kada smo nabrajali sve prvake i osvajače takmičenja, zaboravili smo da popričamo malo i o samim trofejima. Nismo Vam rekli za legendarnu Viktoriju, koja se dodeljivala prvacima od 1903 do 1944. Ovaj lep trofej je predstavljao Viktoriju, boginju pobede u starom Rimu. Kada su došli Rusi i saveznici neki fudbalski zaljubljenik ga je sklonio i sakrio, da bi u sveopštem metežu sačuvao ovo zaista lepo umetničko delo, koje za sebe ipak vezuje sportske motive, a ne političke. 1990. je ponovo ugledao svetlost dana,posle nekih 45 godina čamljenja u sefu nekom podrumu u Istočnom Berlinu. Sada je u Nemačkom muzeju fudbala u Dortmundu.

Trofej kupa u to vreme se zvao Goldfasan-pokal i on je uredno bio dodeljivan sve do 1965. kada je tadašnji predsednik Nemačke fudbalske asocijacije naredio da se zameni novim, koji se inače i dan danas dodeljuje, iz razloga jer ga je stari podsećao na vreme nacizma i nije želeo da ga gleda. Ipak Helmuta Šena je mogao da gleda, nevezano sa njegovim vezama sa nacistima. P.S. taj predsednik se zvao Peter Bauvens i ako imate vremena procitajte koliki je to licemer bio, nas mrzi iskreno da pišemo o ovakvim ljudim. I trofej kupa se nalazi u muzeju u Dortmundu tako da ako ikada naletite na taj objekat, ne propustite da ga posetite. Moći ćete da vidite ova dva istorijska dela uživo.

Možda država jeste bila ruinirana do bola, ali fudbal ove države je svoje temelje postavio upravo u ovom periodu. Mnoga imena koja su obeležila istoriju ove lepe igre su isplivala na površinu baš tada, dobijajući prostor da se razmašu i da se ostvare i usavrše u ovoj oblasti. Sep Herberg, Helmut Šen koji je igra za Dresdener FC i bio ponajbolji igrač. Ova dva tipa su osvajala Svetska Prvenstva sa Švabama, i tada se niko nije bunio što su često u prošlosti zig-hajlovali Hići i ekipi, ali ok nije to bitno sada. Poenta je da je u doba najvećeg zla na svetu, postavljen temelj za jednu od najboljih škola i reprezentacija na svetu.

Ne želimo da kažemo da je išta dobro ostalo iza Trećeg Rajha, ali ako nas baš neko pita šta bi moglo da se kaže da je pozitivno napravljeno u to doba, mi bi reklu fudbal.

Jer ipak je to igra koju, za razliku od ratova, uvek dobiju Nemci.

Jedna mala molba. Mi smo nov i mlad sajt, koji se trudi da nema pristup koji forsiraju današnji mediji, jer želimo da budemo malo realniji i drugačiji od svih. Tako da nam je potrebna Vaša podrška u tome. Lajkujte našu Facebook stranicu. I samo to, već nam uvek kažite gde grešimo, i naravno uvek iznesite svoje mišljenje, jer je to osnov našeg funkcionisanja. Sportski pozdrav !

Članak Fudbal u Doba Trećeg Rajha se pojavljuje prvo na Kladza.

Batica najverovatnije ne zna ni da mi postojimo. Kažem, najverovatnije, jer nismo komercijalna redakcija pa je sasvim logična pretpostavka da nije ni čuo, a opet, toliko sam ga idealizovao od Oktobra 1999. godine i maksimirskog “boja”, da sam počeo da verujem da Bata mora da zna sve.

Mislim da ne moram ni jednog “normalnog“ čoveka da podsećam šta je uradio jedini Grobar kome sam se u životu divio. Pa jebo mater, mogli su i da izgube sa deset razlike polse toga i sve bi mi jedno bilo. Opraštamo ti i crveni karton i svaki naredni loš nastup za repku, ma sve. Ako ništa ne uradiš sad u Partizanu i to ti opraštam u ime svih Srba u zemlji i dijaspori. Samo nek si ti, kralju, Jarniju odradio trajnu kontracepciju i dao nam jedno sretno sećanje do kraja naših života. A kako ja, iako trenutno tako ne deluje, nisam nacionalista, i ne želim da mešam politiku i nesrećne događaje sa sportom… mislim i da si jedini koji stvarno može da nam kaže ko ima najveća muda u „komšiluku”. Rivalstvo je zdravo, navijanje, pobeda… kad zajebeš nekog iz suparničkog tabora… sve je to ono što nas tera da kolektivno podržavamo neku sportsku organizaciju. Još ako ima veću težinu kao u ovom slučaju, ma milina. To imaju i Argentina i Brazil, Englezi i Nemci, Flamengo i Flumineze, Roma i Lacio, Zvezda i Partizan… I to je normalno. Tako treba da bude i sa našim komšijama.

I upravo to je povod ovog mog piskaranja. Ne mogu više da uđem na neki portal da malo prodiskutujem sport i razmenim neku informaciju i mišljenje a da se neko ne prepucava. ‘Ajde ovi što im vene na čelu odmah iskoče kad se dohvate ratova, žrtava, i svih nesreća koje su nas snašle. Njih ne računam i time neću da se bavim. To nije sportska diskusija a i, što bi Vidoje reko, za mene su ratovi završeni pre dvadeset godina. (Inače Vidoje se tripuje da je Bosanac i ima 29 godina, a iz jednog sela po imenu Nabrđe je).

Ovi drugi što se prepucavaju ko je uspešniji u sportu su mi interesantniji. Konstantno. E tu već volim da se teram. I moram da primetim da su tu Hrvati iskompleksiranija strana. Dok je trajalo Svetsko Prvenstvo u Rusiji, više su provodili vreme po našim portalima nego u kafani slaveći. Milion ih je bilo na Telegrafu, Blicu, Novosti… svuda bre. Nisam znao ni da ih ima toliko. Kad su izbori kod njih, njima je jedina politička kampanja da pljuju po nama. Ako naprave neki sportski uspeh odmah trče na naše portale. Pa braćo bre, ja naše političare nisam nikad čuo da Vas pomenu kad su u Srbiji izbori. Nikad, ni jednog, a Bog nam je svedok da ih je bilo previše. Mislim i da niko nikad nije otišao ni na jedan hrvatski medij da se raspravlja. Ja ne znam ni kako se zovu vaši portali… jebemligakoji.hr.

E sad, pošto ste nam seli na karu, i to onu od Bate Mirkovića, rešili smo da izvagamo ko je stvarno bolji i u kojim sportovima. Parametri će da nam budu isključivo medjusobni dueli i ništa drugo.

Uz još jednu važnu stvar! Znači, ne bavimo se time dal je Slovenac u hrvatskoj repki, ili Mađar u srpskoj itd. Toga je uvek bilo i biće, živimo na međi jedni sa drugima, a i do juče smo živeli zajedno i zapošljavali se širom cele Juge, nebitno odakle smo. Te izgovore otpišite… ako je neki sportista odabrao da igra za neku zemlju, računa se samo to.

Dakle, individualne sportove nećemo da merimo. Besmisleno je i ne može da se izvaga, ne bavimo se i nisu nam primarne iste grupe sportova, a i rekli smo da računamo samo direktne okršaje. Ono što nas sve interesuje i ono za šta se oni prvo hvataju su kolektivni sportovi.

Tako ćemo da prebrojimo najpopularnije kolektivne sportove. To su naravno fudbal, košarka, vaterpolo, rukomet i odbojka. E jbg sad, nemamo sa kim da se merimo u odbojci. Ništa, evo i nju izbacujemo dok komšije ne nauče da je igraju pa ćemo da je vratimo za jedno 500 godina. Ostajemo sa ova četiri.

Idemo redom:

FUDBAL

Kvalifikacije za EP2000 (Beograd): SR Jugoslavija – Hrvatska 0:0, čuveni meč u toku kog je nestala struja na Marakani.

Kvalifikacije za EP2000 (Zagreb): Hrvatska – SR Jugoslavija 2:2, već pomenuti meč i legendarni obračun Bate Mirkovića i Roberta Jarnija. Ovaj meč je odveo Jugoslaviju dalje dok su kockasti ostali bez plasmana za EP.

Kvalifikacije za SP2014 (Zagreb): Hrvatska – Srbija 2:0.

Kvalifikacije za SP2014 (Beograd): Srbija – Hrvatska 1:1, ishod koji je bio dovoljan da, ovaj put, Hrvatska putuje u Brazil a mi ostanemo kući.

Ukupan bilans: 1 pobeda Hrvatske i 3 nerešena duela

KOŠARKA

EP1997 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 64:62, u čuvenoj pobedi trojkom Saleta Đorđevića u zadnjoj skundi.

EP2001 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 80:66

SP 2010 (NT): Srbja – Hrvatska 73:72

OI 2016 (NT): Srbija – Hrvatska 86:83

Ukupan bilans: 4 pobede Srbije

VATERPOLO

OI1996 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 6:8

EP1997 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 8:7

SP1998 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 6:5

EP1999 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 7:9

OI2000 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 4:4

EP2001 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 8:6

EP2003 (NT): Srbija i Crna Gora – Hrvatska 9:8

OI2004 (NT): Srbija i Crna Gora – Hrvatska 11:8

SP2005 (NT): Srbija i Crna Gora – Hrvatska 5:4

SP2007 (NT): Srbija – Hrvatska 7:10

OI2008 (NT): Srbija – Hrvatska 8:11

SP2009 (NT): Srbija – Hrvatska 12:11

EP2010 (Zagreb): Srbija – Hrvatska 9:10

EP2003 (NT): Srbija – Hrvatska 9:8

EP2012 (NT): Srbija – Hrvatska 15:12

EP2014 (NT): Srbija – Hrvatska 8:8

SP2015 (NT): Srbija – Hrvatska 11:4

EP2016 (Beograd): Srbija – Hrvatska 13:6

OI2016 (NT): Srbija – Hrvatska 11:7

SP2017 (NT) Srbija – Hrvatska 11:12

EP2018 (NT): Srbija – Hrvatska 9:7

Ukupan bilans: 13 pobeda Srbije, 6 pobeda Hrvatske, i 2 nerešena duela

RUKOMET

EP1996 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 27:24

SP1999 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 30:23

EP2002 (NT): SR Jugoslavija – Hrvatska 34:22

SP2005 (NT): Srbija i Crna Gora – Hrvatska 23:24

EP2006 (NT): Srbija – Hrvatska 30:34

SP2011 (NT): Srbija – Hrvatska 24:24

EP2012 (Beograd): Srbija – Hrvatska 26:22

OI2012 (NT): Srbija – Hrvatska 23:31

EP2018 (Zagreb): Srbija – Hrvatska 22:32

Ukupan bilans: 4 pobede Srbije, 4 pobeda Hrvatske, i 1 nerešen duel

TOTAL: 21 pobeda Srbije, 11 pobeda Hrvatske, i 6 nerešenih duela

Tako stoje stvari. Da ne smišljamo kreativne zaključke, mislimo da je sve jasno.

Fudbal ok, priznajemo, bolji ste za malo, ali ne ko što se zanosite.

Rukomet… ni sam nisam verovao da nemamo negativan skor jer je ipak Vaš trofejniji sport. Valjda je i naš prosečan trud dovoljan da smo u istoj ravni. Sve u svemu, niste ni u rukometu bolji.

Barakude su ok, dobri ste ali ne dovoljno dobri. Ipak nije to taj nivo, morate još mnogo da radite. Mnogo smo domonantni i ne vidim da će to nekad da se promeni. Bar dok je Deki Savić živ.

Košarka… hahahaha, daj uozbiljite se, nemojte da se zajebavamo. Košarkašku reprezentaciju i Severinu Vam nismo karali samo kad smo žurili na autobus! Bolje bi prošli da se, nakon onog silaženja sa postolja 1995. godine u Atini, nikad niste ni vratili na neki turnir. Lično smatram da ste tim postupkom zacrtali sebi mesto i istoriji sportskih propaliteta. Kolika ste govna pokazuje i to što ni jedan od Vaših košarkaša nije ostao ili imao drugačije mišljenje od direktive koju ste dobili, pa makar i sam ostao. Ja bih smeo svoju glavu na panj da stavim da jedan Sale Đorđević, Željko Obradović ili Duda Ivković to nikad ne bi uradili pa makar ih streljali. Među onim šupcima koji su tog dana sišli sa podijuma imate samo bezvredne pičkice… nemate ni jednog kojim ćete moći da se ponosite. A Vi ćete baš njih da veličate… e zato smo bolji od Vas i uvek ćemo da budemo.

Mogu da ti puše Batice, Batice, Baticeee-ee!!!

Članak Pitali smo Batu Mirkovića… Kolika su Muda u Hrvatskih Sportista? se pojavljuje prvo na Kladza.

1. Ivan Zamorano.. 1+8.. Inter, Real, sve po redu za velikog Ivana koji je jebo redom
2. Faustino Asprilja.. Njegovo vreme u Parmi je uzor za sve špiceve
3. Ronaldo, originalni.. zar treba da išta objasnimo… kompletno najbolji špic ikada viđen.. NEVEROVATAN !!!
4. Pipo Inzagi .. Jel ima da ga neko nije voleo? A? To je špic, pravi špic, koji neće da izleda lepo njegov gol nego da ga da.. Onaj koji bi dete dao za gol..
5. Alan Širer … majmun, koji kad se ukopa, je taj… nema da mu uzmeš loptu.. ćao, pozdrav, sa visoko podignutum rukom u vazduhu..
6. Peđa Mijatović.. Voleli ga ili ne, Mijat je jedan od nekolicine likova koji su davali golove svuda i u svako vreme..
7. Raul … Auuuuu… kalav car.. kako je lagano davao golove.. tehnika u maksimum otišla
8. Andrej Ševčenko .. Het-trik na Kamp Nou sa Dinamom.. ja sam ljudi prebacio tada, za Vas ne znam..
9. Huan Ernan Krespo.. Kakav šupak, ali ga je hteo gol
10. Adrijano.. CAR !!! IMPERATORE !!! Svi smo ga voleli, i sada kada je propao, tek ga volimo, jer je ostao ciganin do kraja.. Pozdrav za Vasu Semena
11. Roberto Bađo.. Jel Vam se vraća detinjstvo ? Jel Vam je lepo?  Jedan od najomiljenijih likova ikada
12. RRRRROOOOOOMMMMMAAAARRRRRRIIIIIIIOOOOOOOOOOO …. JEBENIIIIII CAAAARRRR!!!!!!
13. Hristo Stoičkov… Vaistinu !!!
14. Fernando Tores ! Verovali ili ne, kada je moja sestra učila da priča, Tores je jedno od prvih reči koje je naučila
15. Gabrijel Omar Batistuta .. E ovo je druga reč … Najomiljeniji tip mog detinjstva.. Brate. Ko nije voleo Batija… Nađite mi tog kretena koji nije voleo ovog lika.. Srce nam se slama kada vidimo da sada ne može da hoda.. Ali verujte da je tako..
16. Pjanović .. Hej Pjano, puši ga lagano…
17. Kristijan Vijeri .. Da li je iko od fudbalera više jebo? Dobro, ne računamo Inzagija, bili su u istoj ekipi..
18. Majkl Oven.. A tako je mogao da pokori ceo svet…
19. Ole Gunar Solskjaer .. da li ste se ikada drali „Solskjer!!!“ kada date gol na fuci?
20. Džimi Flojda Haselbajnk !!!! EEEEJJJJJ Džimi Flojd Haselbajnk !!!!!!! To je taj !!!!
21. Žorž Vea.. Kakav gepard, kakav car, nešto što svet nije video.. Veliki Žorž
22. Jirgen, Smrdljivi, Klisman… dosta
23. Huan Esnajder .. Osvojiš  duplu krunu u Španiji sa Atletikom, i otpuste te
24. Hakan Šukur !!! Daj kožicuuu breee !
25. Beni MekKarti … Ej, to je taj špic, kog smo svi uzimali na menadžeru
26. Roj Makaj .. najproduktivniji od svih,.. ili dam gol kada pipnem loptu ili vratim veznjaku…
27. Adrijan Mutu ..Nema pasa unazad, u toku cele sezone
28. Tristan.. Dijego.. Jebem ti kakav špic !!!
29. I za kraj, atomska bomba Liveppula .. Robi Fauler !!!

Ova lista je totalno subjektivna, jer  jebi ga, kad si pijan nisi taj koji zrači nekom pravednošću i objektinošću.. ali vi dodajte Vaše miljenike.. Ubacićemo i to

Članak Najbolji Napadači Kojih Se Mi Sećamo…. Nostalgija se pojavljuje prvo na Kladza.

• Kopenhagen je trenutno 12 utakmica bez poraza
• Osam od 10 prethodnih mečeva Atalante su završeni sa 3 ili više golova, dok su zadnjih 5 Kopenhagena kući imali istu efikasnost
• La Dea je bez poraza u 10 mečeva u nizu

Kopenhagen – Atalanta Najava

Nakon 0:0 u Bergamu, mnogi su se zapitali hoće li Atalanta da prođe Dance. Skuplji tim i mnogo poznatiji igrači nisu napravili prevagu, ali kada je Boginja u pitanju, posebno u Evropi to ništa ne mora da znači, jer oni daleko bolje partije imaju na strani. Kopenhagen se nekim čudom izvukao da ne ode kući sa dva gola u mreži, i verujemo da su vrištali od sreće nakon sudijinog posledenjg zvižduka. Analizza ovog meča, to jest, tipova koji su Vam spreljeni Vas čeka u sledećem pasusu, ali da Vam prekratimo muke, dvojka je ovde zakucana.

Kopenhagen – Atalanta Tipovi

Uzmite telefone u Vaše ruke i pogledajte statistiku prvog susreta ova dva tima. Atalanta je prosto oduvala Dance, ali jednostavno nisu dali gol. Imali su 11 šuteva u okvir gola, gosti samo jedan, i ono što je nas fasciniralo je da su to postigli iako se Kopenhagen non stop branio. E pa sada zamislite kada se malo otvore kakav će biti epilog. Druga postava Boginje, bez Papua Gomeza, je mogla lagano da dobije Romu na Olimpiku, koja je igrala u najjačem sastavu, tako da nećemo da okolišamo mnogo, već zatežite dvojku, jer je kvota na to 1.75 u Mozzart kladionicama. Isto tako mi bi odigrali da gost da dva gola u toku meča. Kvota je slična kod svih kladionica i mislimo da je to ok ponuda. Ipka su Italijani mnogo iskusniji, i bolji, ali ima tu i priča da Atalanta juri Ligu Evrope da bi uzela nešto para jer su sada premije veće. Prošle godine su prošli i grupu uzeli nešto novca, i odamh nisu morali da prodaju najbolje igrače, što znači da im je isplativo.

Dvojka, kvota 1.75

Gost 2+ kvota 1.77

Zicer, Atalanta ide dalje 1.25

Članak Kopenhagen – Atalanta Najava i Tipovi: Boginja Pobeđuje se pojavljuje prvo na Kladza.

Prošle godine smo pratili Čempionšip zbog Mitra i Jokana, i verujem da su se mnogi od Vas zaljubili u ovo takmičenje dok su navijali za naš dvojac. U ovoj sezoni, na svu žalost nećemo imati ni za koga od naših da navijamo, osim ako neko tipa Grujić, Marković Lazar ili tako neko, ne završi na pozajmici. Ipak, ne sumnjam ni najmanje da ćete već naći neki tim koji ćete potajno želeti da vidite u Premijer Ligi.

Ovaj tekst će Vam ukratko približiti situaciju u Čempionšipu pred start koji je planiran za ovaj vikend.

Favoriti za vrh

Iako niko ne može garantovati kako će teći sezona, i ko će kako stvoriti hemiju, u ovom trenutku nekolicina ekipa je istakla kandidaturu za juriš u Premijeršip. Prvi među njima jeste Midlzbro, koji je i prođle godine bio među onima koji su trebali da se bore za promociju. Iako su dugo istali u borbi za plej-of, momci Tonija Pjulisa su ipak izgubili dah.Po mišljenju pisca ovih redova, Boro ima najkompletniji napadački duo u celom karavanu, Brit Asombaloga – Adama Traore, i nije mi jasno kako prošle godine nisu ostvarili nešto više. Sada su doveli i Aidena Flinta, koji će biti veliko pojačanje pozadi kao i Pedi MekNir. Boro je prošle godine pokazivao svoje pravo lice tek na momente, ali izgleda da je pritisak okovao noge igračima koji nisu uspeli da naprave kontinuitet rezultata koji bi ih izbacio u prvi plan. Sa Flintom u timu računajte da će iz prekida dati makar 10 golova ove sezone.

Konačno će navijači velikog Notingem Foresta imati čemu da se nadaju. Posle prošlogodišnjeg izbacivanja Arsenala iz kupa, i oscilacija tokom čitave sezone, čini se da će Šumari imati ozbiljan tim. Evangelos Marinakis, gospodin koji ima brodogradilišta po Grčkoj, je ušao sa ozbiljnim parama u klub, i pokušaće da iskopira Vulverhempton od prošle godine. Do sada je Forest potrošio više od 26 miliona funti na dovođenje igrača, a dva najzvučnija su pristigla iz Benfike. Žoao Karvaljo  i Diogo Gonkalveš. Da kopiraju Vulvse je potvrđeno kada su ćapili i Tobiasa Figueirerdoa iz Sportinga. E, pride su doveli i Luisa Grabana, Majkla Dosona i Džeka Kolbeka, što znači da će Aitor Karanka imati prejak tim, samo da ga uklopi. P.S. za sve Vas kladioničare, pustite šta ko priča, Forest je u osnovi veoma defanzivan tip, tako da ga prvih par kola izbegavajte za golove, dok ne vidite kako će da kliknu.

Stouk je verovali ili ne po kladionicama prvi favorit za promociju, i Grnčari ciljaju da budu tek treći tim u ovom milenijumu posle Man Sitija i Njukasla, koji se odmah vratio u Premijeršip nakon ispadanja. Šaćiri i Ramadan Sobi su otišli, ali je su došli Džejms Meklin, Tom Ins i Piter Etebo, tako da Stouk i dalje ima generalno solidno očuvan tim. Trener Geri Rovet je isto tako novajlija, i čini se da je on možda i najveće pojačanje. Podsećanja radi, Afelaj, Krkić, Džo Alen, Čarli Adam, itd., su ostali, a to je veliki plus za ovaj rang takmičenja.

Aston Vila nam je ono, propast ili uspeh tim nema između. Imaju frku sa parama jer su imali promenu rukovodstva, ali po zadnjim informacijama imaće injekciju u najskorije vreme, jer su dva milijardera ušla u organizaciju. Džon Teri i Graban su otišli, kao i Snodgras, a za sada niko nije došao. Ipak, najveća pojačanja će biti igrači koji su prošlu sezonu, ili veći deo propustili zbog povreda, Griliš, Kođija, Andre Grin itd. Dovešće još nekog u to budite sigurni, jer ipak je to Aston Vila, imaju infrastrukturu jaku, kao i ljude po savezu. A i jedan tim iz Birmingema mora da bude u Pl, ipak je to drugi najveći grad u Engleskoj.

Možda DA, možda NE

Sada ide grupa timova koja će se boriti za plej-of i čekati svoju šansu iz prikrajka da uleti direktno u PL.

Prvi je Lids Junajted koji je mnogo trošio prošle godine, tj  sklapao tim, ali ipak nije sve to sazrelo bilo. Sada se čini da imaju potencijala da se umešaju u tuču. Sve će ipak biti poznato do Oktobra. Zašto tako mislimo? Pa doveli su Marsela Bijelsu za trenera. Znači ili-ili. Argentinac je u proseku u zadnja tri kluba imao po 20 utakmica, tako da… Doveli su Patrika Bamforda iz Boroa, Berija Daglasa iz Vulvsa na iznenađenje svih i još par mladih igrača. Uz sve one igrače koje je Tomas Sorensen dovodio prošle godine, neće to biti loš tim.

Frenki Lampard je dobio poverenje uprave Derbi Kauntija, i sada će se okušati u borbi za PL. Ne bi poverovali koliko eksperata vidi Ovnove u višem rangu sledeće godine. Da li je to euforija zbog Lamparda ili je utemeljeno na realističnim procenama, videćemo već. Maunt i Vilson su došli iz Čelzija i Liverpula na pozajmicu, i još par igrača su dovedeni iz nižih liga i Čempionšipa. Sa druge strane, niko toliko bitan nije otišao. Uz osnovu koja je prošle godine vodila Derbi do plej-ofa, ovaj tim zaista ima perspektivu. Mladi Maks Lou je ubica igrač i vreme je da zasija konačno, dosta je bilo pozajmica. Isto je i sa Džekom Meriotom, koji je pokidao u Piterborou prošle sezone i dao 27 golova. Ima tu potencijala među Ovnovima, verujte. Sa energijom Frenkija Lamparda, ne bi bilo iznenađenja da naprave iskorak napred. P.S. Maunt je vrh igrač i jedan od najtalentovanijih mladih igrača Engleske.

Što se tiče VBA i Bristol Sitija, ova dva tima su nam vrlo mutna i nismo sigurni šta očekivati od njih. Mogu da budu kao Sanderlend prošle godine, kojem je predviđano da se bori za gorni deo tabele, a na kraju je ispao. Prvi imaju trenera novajliju Darena Mura, doveli su Sema Džonstona iz Junajteda, koji je prošle godine bio veoma dobar u Vili. Kajl Bartli je došao iz Svonsija, a od bitnijih odlazaka pomenućemo Džonija Evansa, Bena Fostera , Gereta Mekolija i Džejmsa MekKlina. Mutni su, jer im atmnosfera nije poznata, ni tamo ni ovamo su. Bežite od njih u par prvih kola. Kvalitet imaju za direktan plasman, ali nisu sigurni još uvek.

Bristol Siti je imajo fantaziju od sezone u kupovima, gde su redom bili protivnike, pa čak i Junajted kog su izbacili, a prekinuli su i seriju pobeda Sitija. Ipak, sada su prodali dva najbolja igrača, Bobija Rida i Aidena Flinta, a doveli samo Džeka Hanta. Kažu da čekaju zadnji dan prelaznog roka i izvrnu džepove za dobre igrače. Do tada, ne pipamo.

Putuj Selma

Što se davljenika tiče, par imena se već sada nameću. Roteram, Kvins Park Rendžersi, Birmingem Siti koji je pod zabranom dovođenja igrača, Bolton za kog se ne zna kako će da startuje, jer je totalno lud tim i igrači su štrajkovali jer nisu primili plate itd, i Hal. Boltonu su po kladionicama najveće šanse za put u Ligu 1, ali po nama je to Hal koji je pretrpeo masovni egzodus igrača ovog leta. Devet od 11 igrača iz startne postave su otišli, a među njima su i Abel Ernandez, Sebastijan Larson, Majkl Doson, Alan MekGregor. Čelzi im je uzeo svoja 4 igrača sa pozajmice, Grosicki hoće da ide. Ludilo čeka Najdžela Etkinsa.

Kvins Park je sledeći na meti. Stiv Meklaren je došao da bude trener. To Vam sve govori. 

Roteram je u ovoj grupi jer je novajlija u ligi, i ima najmanji budžet.

Ostali klubovi su tu da ih lovimo i da nam zagorčaju ili ulepšaju život što se kladionice tiče. Nema tu mnogo filozofije, videćemo kako i šta i juriti lovu u Čempionšipu.

Jer ipak, ako negde može da se uzme to je ovde. Ludilo je to, svašta može da se desi.

Ideš Norič, ideš u Premijeršip !!!

Članak Počinje Ludilo- Najava Nove Sezone ČEMPIONŠIPA se pojavljuje prvo na Kladza.

Rusija je sedam mečeva bez pobede, a u poslednjih 8 uzastopnih su primili makar po gol

Saudijci su pak izgubili poslednja tri

Rusija – Saudijska Arabija Najava

Ono što smo čekali u poslednje četiri godine, upravo kreće. I da budemo iskreni, nije moglo da se otvori sa gorom utakmicom od ove. Verujte da bi utakmica između rekreativaca Crne Trave i Brze Palanke bila poprilično zanimljivija, bez ikave ironije i sarkazma. Jednostavno ocaj su i Rusi i Saudijci, sa naglaskom na tome da su naša braća, loša do koske i da jedva čekamo da igraju sa Egiptom i zategnemo na Afrikance i uzmemo pare. Ovaj meč je prevrtljiv, i da Vas ne lažemo, iako je mala kvota na Zbornaju, jedina njihova prednost je što su kući, pa ih možda sudije malo poguraju. U sledećem pasusu Vam donosimo predloge za klađenje, i tipove koji mogu da Vam namaknu neku kintu.

Rusija – Saudijska Arabija Tipovi

Rusi su primili gol na poslednjih 8 utakmica, dok su arapi uspeli da uvaljaju po jedan Italiji i Nemačkoj, tako da za sve Vas koji volite iznenađenja eto Vam šanse da se lepo zabavite. Rusi pored svega imaju strašne probleme pozadi i igra im Sergej Ignaševič koji i nije bio planiran da bude tu ali je zbog povreda dobio poziv da u 38 godina i dalje „brani“ Akinfeeva. Kvota na to da će gosti da daju makar jedan gol je 2, i za nas je to super posao. Ako imaju šansu da to urade, evo utakmice. A Vi znate šta šeik daje za gol. I kola, i pare i zlato i jeftine Čehinje.. sveeeee.

Što se tiče konačnog rezultata, mi se ne bi igrali sa tim, i to bi batalili. Iako su Rusi favoriti, njihova igra nam nije uopše za 1.45 koliko kladionica daje.

Članak Rusija – Saudijska Arabija Najava i Tipovi: Ludilo Počinje !!!! se pojavljuje prvo na Kladza.